Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud polazi od toga da se u vezi podnetog predloga za ponavljanje postupka nisu ispunili uslovi za obnavljanje spisa predmeta, jer je reč o pravosnažno okončanom postupku, te da je protekao rok do koga se po postojećim propisima čuvaju spisi. Kako u konkretnoj situaciji ne postoje spisi predmeta, jer su izdvojeni i uništeni, po oceni prvostepenog suda, nema mogućnosti da se donese meritorna odluku po predlogu za ponavljanje postupka, pa čak ni da se primerak predloga dostavi stranci i odredi ročište za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka.

Drugostepeni sud ukazuje da je postupak čije se ponavljanje traži pokrenut tužbom tokom 2006. godine, kao i da je prvostepenom presudom Trgovinskog suda u Valjevu P 187/06 od 31.05.2006. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca. Ukazuje da je Viši trgovinski sud doneo presudu Pž 7919/06 dana 11.10.2007. godine kojim je odbijena žalba tužioca, pa je navedena prvostepena presuda potvrđena, čime je prvostepena presuda postala pravnosnažna dana 23.10.2007. godine i izvršna 05.11.2007. godine. Drugostepeni sud nalazi da je razlog za ponavljanje postupka u situaciji kada je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku, određen tek donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku objavljenom dana 29.12.2009. godine u ''Sl.glasniku RS'' br. 111/09, odnosno posle pravnosnažnog okončanja postupka čije se ponavljanje traži. Kako je u konkretnom slučaju postupak vođen i okončan po odredbama Zakona o parničnom postupku koji nije predviđao odluku Ustavnog suda kao razlog za ponavljanje postupka, drugostepeni sud nalazi da je predlog tužioca nedozvoljen, primenom člana 426 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04).

Razmatrajući osnovanost revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud, staje na stanovište da drugosteni sud svoju odluku u pogledu mogućnosti tužioca da ishoduje ponavljanje predmetnog parničnog postupka je zasnovao na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, predlog za ponavljanje postupka tužilac je podneo dana 20.08.2020. godine. U tom trenutku u primeni je bio novi Zakona o parničnom postupku (''Sl.glasnik RS'' br. 7/11 i 55/14). Način na koji se provodi postupak odlučivanja po ovakvom predlogu za ponavljanje postupka određuje se primenom pravila o vremenskom važenju zakona, uzimajući u obzir trenutak kada je postupak pravnosnažno okončan i kada je takav predlog podnet. Prelaznim i završnim odredbama Zakona o parničnom postupku (''Sl.glasnik RS'' br. 7/11 i 55/14) određeno da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog Zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u ''Službenom glasniku RS'' br. 125/04 i 111/09. Vremensko važenje zakona na isti način određeno je članom 491 stava 1 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04) koji je važio u vreme pravnosnažnog okončanja postupaka čije se ponavljanje traži, pri čemu je ova parnica pravnosnažno okončana i pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Sl.glasniku RS'', br. 111/09). Razlozi za ponavljanje postupka određeni su članom 422 navedenog Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04), a koji nije predviđao razlog za ponavalje postupka u vidu utvrđivanja povrede zajemčene Ustavom od strane Ustavnog suda na kojem se predlog tužioca zasniva. To su razlozi koji čine nedozvoljenim predlog za ponavljanje postupka tužioca, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Ceneći osnovanost revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da nema pogrešne primene člana 426. („Službeni glasnik RS“ br. 125/04) kojom je propisano da će se nedozvoljeni predlog za ponavljanje postupka odbaciti bez održavanja ročišta, na čiju pogrešnu primenu neosnovano revident ukazuje.

Nisu osnovani ni revizijski navodi o tome da se odluka Ustavnog suda mora primeniti, te da predstavlja zakoniti osnov za ostvarenje prava na pravično suđenje. Postoje mnoge okolnosti koje mogu nastupi po pravnosnažnom okončanju parnice, a za koje se može pretpostaviti da bi vodile povoljnijoj odluci za stranku u čiju korist bi se mogle uvrstiti. Međutim, samo one okolnosti koje su propisane kao razloga za ponavalje postupka su dozvoljeni osnov na kojem se predlog stranke u tom pogledu može zasnovati. U konkretnom slučaju, takvi razlozi određeni su bili samo članom 422. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04). Razlozi na kojima je zasnovan predlog tužioca nije obuhvaćen ovim krugom koji definiše ograničeni domen mogućnosti za ponavljanje postupka. Otuda je predlog tužioca nedozvoljen nezavisno od same prirode povrede prava u vezi sa kojom je isti opredeljen u materijalnom smislu.

Na osnovu iznetih razloga, primenom odredbe člana 405. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04), odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić