Vrhovni kasacioni sud je, obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' br. 65/13, 13/16, 98/16), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu 60 Pr br. 61576/19 od 30.06.2020. godine okrivljeni AA, kao odgovorno lice u organu javne vlasti AD za ... „BB“ ... oglašen je odgovornim za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer protivno obavezi iz člana 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nije postupio po pismenom zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja koji je VV podneo preko punomoćnika preporučenom pošiljkom koja je uručena dana 07.10.2019. godine na adresu sedišta organa javne vlasti u Beogradu, a kojim je zahtevao da mu se u elektronskoj formi na e-mail adresu ... dostavi dokument koji sadrži podatke dostavljene Poreskoj upravi o svim transfernim cenama „BB“ AD tokom 2016. godine.

Postupajući po žalbi branioca okrivljenog, Prekršajni apelacioni sud je presudom 7 Prž br. 15844/20 od 11.08.2020. godine, a po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu na taj način što je okrivljenog u smislu člana 250. stav 1. Zakona o prekršajima za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bliže opisanog u izreci prvostepene presude, oslobodio odgovornosti i odlučio da troškove prekršajnog postupka snosi oštećeni kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, iz dostavljenih dokaza koje je oštećeni kao podnosilac zahteva za pokretanje postupka uz sam zahtev dostavio sudu proizlazi da oštećeni nije dokazao da se dopisima naslovljenim kao „zahtevi za informacije od javnog značaja“ traže informacije od javnog značaja. Nalazi da su postavljena pitanja organu vlasti nerazumljiva, neprecizna i nejasna i da u toku postupka nije dokazano da su postavljena pitanja informacije od javnog značaja, pa samim tim okrivljeni nije bio dužan da u smislu kaznenog prava daje odgovore na takva pitanja. Ukazuje da je oštećeni morao dokazati da organ vlasti raspolaže dokumentom koji u sebi sadrži odgovore na pitanja oštećenog, tačnije tražiti uvid ili kopiju dokumenta. Kako oštećeni nije dokazao da su postavljena pitanja informacije od javnog značaja sadržana u dokumentu javne vlasti, okrivljeni je oslobođen odgovornosti u smislu člana 250. stav 1. tačka 3) Zakona o prekršajima.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Prekršajni apelacioni sud pobijanu presudu doneo uz bitne povrede odredaba člana 264. stav 2. tač. 3) i 4) u vezi člana 250. stav 1. tačka 3) Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (''Službeni glasnik RS'' 120/04... 36/10) propisano je da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija.

Prema odredbi člana 16. stav 1. istog zakona, organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Prema stavu 3. navedenog člana, ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da o tome, najkasnije u roku od sedam dana od prijema zahteva, obavestiti tražioca i odrediti naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema zahteva, u kome će tražioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, izda mu, odnosno uputi kopiju tog dokumenta. Odredbom stava 10. istog člana zakona propisano je da ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži tražene informacije, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.

Kako je drugostepeni sud ocenio da delo za koje se okrivljeni tereti nije prekršaj, osnovano se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na to, da su razlozi na osnovu kojih se okrivljeni oslobađa odgovornosti nejasni i suprotni odredbama člana 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, iz citiranih odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja proizlazi da je organ vlasti u svakom slučaju bio dužan da obavesti podnosioca zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja o posedovanju tražene informacije, ili da mu taj zahtev odbije rešenjem u zakonom propisanom roku, čak i ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja kako je to propisano članom 13. ovog zakona, a ne da organ vlasti traži od podnosioca zahteva da dokaže da „su postavljena pitanja informacija od javnog značaja sadržana u dokumentu organa vlasti“, kako to navodi drugostepeni sud. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, organ vlasti obavezan je da postupi po zahtevu podnosioca u roku od 15 dana od dana prijema, tako što će zahtevu udovoljiti ili ga rešenjem odbiti, izuzev u slučaju opisanom u stavu 3. člana 16. prethodno navedenog zakona, kada mora obavestiti podnosioca o produženju roka za dostavljanje informacija.

Kako drugostepeni prekršajni sud za svoju odluku, kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti, nije dao razloge o odlučnim činjenicama, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 287. stav 4. u vezi člana 288. stav 1. Zakona o prekršajima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 25.02.2021. godine, Przz 1/2021

Zapisničar                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Ljiljana Petrović,s.r.                                                                                    Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić