Врховни касациони суд је, обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 286. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр. 65/13, 13/16, 98/16), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Пресудом Прекршајног суда у Београду 60 Пр бр. 61576/19 од 30.06.2020. године окривљени АА, као одговорно лице у органу јавне власти АД за ... „ББ“ ... оглашен је одговорним за прекршај из члана 46. став 1. тачка 8) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, јер противно обавези из члана 16. став 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, није поступио по писменом захтеву за приступ информацијама од јавног значаја који је ВВ поднео преко пуномоћника препорученом пошиљком која је уручена дана 07.10.2019. године на адресу седишта органа јавне власти у Београду, а којим је захтевао да му се у електронској форми на е-mail адресу ... достави документ који садржи податке достављене Пореској управи о свим трансферним ценама „ББ“ АД током 2016. године.

Поступајући по жалби браниоца окривљеног, Прекршајни апелациони суд је пресудом 7 Прж бр. 15844/20 од 11.08.2020. године, а по службеној дужности, преиначио првостепену пресуду на тај начин што је окривљеног у смислу члана 250. став 1. Закона о прекршајима за прекршај из члана 46. став 1. тачка 8) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ближе описаног у изреци првостепене пресуде, ослободио одговорности и одлучио да трошкове прекршајног поступка сноси оштећени као подносилац захтева за покретање прекршајног поступка. Према разлозима образложења побијане пресуде, из достављених доказа које је оштећени као подносилац захтева за покретање поступка уз сам захтев доставио суду произлази да оштећени није доказао да се дописима насловљеним као „захтеви за информације од јавног значаја“ траже информације од јавног значаја. Налази да су постављена питања органу власти неразумљива, непрецизна и нејасна и да у току поступка није доказано да су постављена питања информације од јавног значаја, па самим тим окривљени није био дужан да у смислу казненог права даје одговоре на таква питања. Указује да је оштећени морао доказати да орган власти располаже документом који у себи садржи одговоре на питања оштећеног, тачније тражити увид или копију документа. Како оштећени није доказао да су постављена питања информације од јавног значаја садржана у документу јавне власти, окривљени је ослобођен одговорности у смислу члана 250. став 1. тачка 3) Закона о прекршајима.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је Прекршајни апелациони суд побијану пресуду донео уз битне повреде одредаба члана 264. став 2. тач. 3) и 4) у вези члана 250. став 1. тачка 3) Закона о прекршајима.

Одредбом члана 13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (''Службени гласник РС'' 120/04... 36/10) прописано је да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако тражилац злоупотребљава права на приступ информацијама од јавног значаја, нарочито ако је тражење неразумно, често, када се понавља захтев за истим или већ добијеним информацијама или када се тражи превелики број информација.

Према одредби члана 16. став 1. истог закона, орган власти дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, тражиоца обавести о поседовању информације, стави му на увид документ који садржи тражену информацију, односно изда му или упути копију тог документа. Према ставу 3. наведеног члана, ако орган власти није у могућности, из оправданих разлога, да у року из става 1. овог члана обавести тражиоца о поседовању информације, да му стави на увид документ који садржи тражену информацију, да му изда, односно упути копију тог документа, дужан је да о томе, најкасније у року од седам дана од пријема захтева, обавестити тражиоца и одредити накнадни рок, који не може бити дужи од 40 дана од дана пријема захтева, у коме ће тражиоца обавестити о поседовању информације, ставити му на увид документ који садржи тражену информацију, изда му, односно упути копију тог документа. Одредбом става 10. истог члана закона прописано је да ако орган власти одбије да у целини или делимично обавести тражиоца о поседовању информације, да му стави на увид документ који садржи тражене информације, да му изда, односно упути копију тог документа, дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од пријема захтева, донесе решење о одбијању захтева и да то решење писмено образложи, као и да у решењу упути тражиоца на правна средства која може изјавити против таквог решења.

Како је другостепени суд оценио да дело за које се окривљени терети није прекршај, основано се, по налажењу Врховног касационог суда, захтевом за заштиту законитости указује на то, да су разлози на основу којих се окривљени ослобађа одговорности нејасни и супротни одредбама члана 16. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Наиме, из цитираних одредаба Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја произлази да је орган власти у сваком случају био дужан да обавести подносиоца захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја о поседовању тражене информације, или да му тај захтев одбије решењем у законом прописаном року, чак и ако тражилац злоупотребљава права на приступ информацијама од јавног значаја како је то прописано чланом 13. овог закона, а не да орган власти тражи од подносиоца захтева да докаже да „су постављена питања информација од јавног значаја садржана у документу органа власти“, како то наводи другостепени суд. По оцени Врховног касационог суда, орган власти обавезан је да поступи по захтеву подносиоца у року од 15 дана од дана пријема, тако што ће захтеву удовољити или га решењем одбити, изузев у случају описаном у ставу 3. члана 16. претходно наведеног закона, када мора обавестити подносиоца о продужењу рока за достављање информација.

Како другостепени прекршајни суд за своју одлуку, којом се окривљени ослобађа одговорности, није дао разлоге о одлучним чињеницама, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 287. став 4. у вези члана 288. став 1. Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 25.02.2021. године, Прзз 1/2021

Записничар                                                                                                          Председник већа – судија

Љиљана Петровић,с.р.                                                                                    Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић