Protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-102 Prž 12183/22 od 22.07.2022. godine, Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 84. st. 1. i 5. Zakona o prekršajima i člana 107. Zakona o sprečavanju korupcije, kao i zbog povrede materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 3) Zakona o prekršajima. U zahtevu navodi da je vreme izvršenja prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret 15.09.2020. godine, a da je rešenje o pokretanju prekršajnog postupka doneto dana 03.02.2022. godine. Ističe da je drugostepeni prekršajni sud prilikom donošenja odluke pogrešno primenio odredbu člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, a ne odredbu člana 84. stav 5. istog zakona u vezi člana 107. Zakona o sprečavanju korupcije, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Dodaje da je ovom odlukom povređeno i materijalno pravo u smislu člana 265. stav 1. tačka 3) Zakona o prekršajima jer je pogrešno primenjena odredba kojom se određuje nastupanje zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. Ukazuje da je odredbom člana 114. Zakona o sprečavanju korupcije propisano da se ovaj zakon primenjuje od 01.09.2020. godine. S obzirom da je odluka drugostepenog suda pogrešna i da je tom odlukom povređen zakon u korist okrivljenog, a imajući u vidu da je reč o pitanju od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava, predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i utvrdi da je drugostepenim pobijanim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu povređen zakon.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', br. 65/13, 13/16 i 98/16-odluka US, 91/19 i 91/19 – dr. zakon), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema stanju u spisima, rešenjem Prekršajnog suda u Sjenici 3 Pr 92/2022 od 03.02.2022. godine pokrenut je prekršajni postupak po zahtevu podnetom od strane Agencije za sprečavanje korupcije broj ...-...-...-.../...-... protiv okrivljenog AA, JMBG ..., sa prebivalištem u ..., zbog prekršaja iz člana 103. stav 1. tačka 17) Zakona o sprečavanju korupcije. Presudom prvostepenog prekršajnog suda od 18.04.2022. godine okrivljeni je oglašen odgovornim što u propisanom zakonskom roku od 30 dana od dana izbora na javnu funkciju predsednika Skupštine opštine ..., dana 14.08.2020. godine, nije podneo Agenciji za sprečavanje korupcije izveštaj o svojoj imovini i prihodima, imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, prema stanju na dan izbora na javnu funkciju, najkasnije do 15.09.2020. godine, već je to učinio sa zakašnjenjem dana 06.09.2021. godine, čime je izvršio prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 17) u vezi člana 68. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije. Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavila Agencija za sprečavanje korupcije, zbog odluke o prekršajnoj sankciji. Povodom navedene žalbe, Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Kragujevcu je rešenjem od 22.07.2022. godine, a po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu tako što je obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog, zaključivši da je u ovom prekršajnom predmetu nastupila relativna zastarelost za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka. Prema razlozima obrazloženja tog rešenja, od 15.09.2020. godine, koji se u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka i u izreci ožalbene presude navodi kao datum izvršenja prekršaja, pa do dana donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka od 03.02.2022. godine protiv okrivljenog AA iz ... za prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 17) Zakona o sprečavanju korupcije, proteklo je više od jedne godine, koliko se shodno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima traži za relativnu zastarelost. U pobijanom rešenju, sud posebno napominje da je prema stanju u spisima predmeta i do podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka proteklo više od jedne godine, imajući u vidu da se okrivljenom stavlja na teret da je prekršaj izvršio dana 15.09.2020. godine, a da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet 27.10.2021. godine.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen. Prema odredbi stava 5. istog člana, izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti.

Odredbom člana 107. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19 ... 94/21) propisano je da se prekršajni postupak za prekršaje propisane ovim zakonom ne može pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Odredbom člana 68. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije propisano je da javni funkcioner podnosi, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima (u daljem tekstu: Izveštaj), imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletna deca ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.

Prema Autentičnom tumačenju odredbe člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19 i 88/19) koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 111/21 od 12. februara 2021. godine, odredba člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije glasi: 3) „javni funkcioner“ je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti, te da ovu odredbu treba razumeti tako da se odnosi i primenjuje na lica koja su neposredno birana od građana i lica koja bira, postavlja ili imenuje Narodna skupština, predsednik Republike, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vlada Republike Srbije, skupština autonomne pokrajine, vlada autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave.

U konkretnom slučaju, prekršajni postupak je pokrenut i vođen zbog prekršaja iz člana 103. stav 1. tačka 17) Zakona o sprečavanju korupcije, koji je izvršen 15.09.2020. godine istekom roka od 30 dana za podnošenje Izveštaja iz člana 68. navedenog zakona, računajući od dana izbora okrivljenog AA na javnu funkciju – funkciju predsednika Skupštine opštine ... . Kako je postupak pokrenut i vođen zbog prekršaja propisanog Zakonom o sprečavanju korupcije, pogrešan je zaključak drugostepenog prekršajnog suda da je dana 15.09.2021. godine nastupila relativna zastarelost za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka shodno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, jer se radi o prekršaju iz oblasti sprečavanja korupcije za koji je članom 107. Zakon o sprečavanju korupcije, u skladu sa odredbom člana 84. stav 5. Zakona o prekršajima, propisan duži rok zastarelosti od pet godina od dana kada je prekršaj učinjen. Navedeni rok od pet godina nije bio istekao u trenutku donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka 03.02.2022. godine, ni u trenutku donošenja prvostepene presude od 18.04.2022. godine, računajući od dana izvršenja prekršaja 15.09.2020. godine.

Saglasno izloženom, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijanim rešenjem drugostepenog prekršajnog suda povređen zakon, odnosno učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 84. st. 1. i 5. Zakona o prekršajima i člana 107. Zakona o sprečavanju korupcije i povreda materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 3) Zakona o prekršajima, pa je na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 288. stav 1. Zakona o prekršajima odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 28.11.2022. godine, Przz 16/2022

Zapisničar                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Gordana Vojnović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić