Против решења Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-102 Прж 12183/22 од 22.07.2022. године, Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 84. ст. 1. и 5. Закона о прекршајима и члана 107. Закона о спречавању корупције, као и због повреде материјалног права из члана 265. став 1. тачка 3) Закона о прекршајима. У захтеву наводи да је време извршења прекршаја који се окривљеном ставља на терет 15.09.2020. године, а да је решење о покретању прекршајног поступка донето дана 03.02.2022. године. Истиче да је другостепени прекршајни суд приликом доношења одлуке погрешно применио одредбу члана 84. став 1. Закона о прекршајима, а не одредбу члана 84. став 5. истог закона у вези члана 107. Закона о спречавању корупције, што је било од утицаја на доношење законите и правилне одлуке. Додаје да је овом одлуком повређено и материјално право у смислу члана 265. став 1. тачка 3) Закона о прекршајима јер је погрешно примењена одредба којом се одређује наступање застарелости покретања и вођења прекршајног поступка. Указује да је одредбом члана 114. Закона о спречавању корупције прописано да се овај закон примењује од 01.09.2020. године. С обзиром да је одлука другостепеног суда погрешна и да је том одлуком повређен закон у корист окривљеног, а имајући у виду да је реч о питању од значаја за правилну и уједначену примену права, предложио је да Врховни касациони суд захтев уважи и утврди да је другостепеним побијаним решењем Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу повређен закон.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану одлуку у смислу одредбе члана 286. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', бр. 65/13, 13/16 и 98/16-одлука УС, 91/19 и 91/19 – др. закон), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Према стању у списима, решењем Прекршајног суда у Сјеници 3 Пр 92/2022 од 03.02.2022. године покренут је прекршајни поступак по захтеву поднетом од стране Агенције за спречавање корупције број ...-...-...-.../...-... против окривљеног АА, ЈМБГ ..., са пребивалиштем у ..., због прекршаја из члана 103. став 1. тачка 17) Закона о спречавању корупције. Пресудом првостепеног прекршајног суда од 18.04.2022. године окривљени је оглашен одговорним што у прописаном законском року од 30 дана од дана избора на јавну функцију председника Скупштине општине ..., дана 14.08.2020. године, није поднео Агенцији за спречавање корупције извештај о својој имовини и приходима, имовини и приходима супружника или ванбрачног партнера, као и малолетне деце уколико живе у истом породичном домаћинству, према стању на дан избора на јавну функцију, најкасније до 15.09.2020. године, већ је то учинио са закашњењем дана 06.09.2021. године, чиме је извршио прекршај из члана 103. став 1. тачка 17) у вези члана 68. став 1. Закона о спречавању корупције. Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавила Агенција за спречавање корупције, због одлуке о прекршајној санкцији. Поводом наведене жалбе, Прекршајни апелациони суд, Одељење у Крагујевцу је решењем од 22.07.2022. године, а по службеној дужности, преиначио првостепену пресуду тако што је обуставио прекршајни поступак против окривљеног, закључивши да је у овом прекршајном предмету наступила релативна застарелост за покретање и вођење прекршајног поступка. Према разлозима образложења тог решења, од 15.09.2020. године, који се у захтеву за покретање прекршајног поступка и у изреци ожалбене пресуде наводи као датум извршења прекршаја, па до дана доношења решења о покретању прекршајног поступка од 03.02.2022. године против окривљеног АА из ... за прекршај из члана 103. став 1. тачка 17) Закона о спречавању корупције, протекло је више од једне године, колико се сходно одредби члана 84. став 1. Закона о прекршајима тражи за релативну застарелост. У побијаном решењу, суд посебно напомиње да је према стању у списима предмета и до подношења захтева за покретање прекршајног поступка протекло више од једне године, имајући у виду да се окривљеном ставља на терет да је прекршај извршио дана 15.09.2020. године, а да је захтев за покретање прекршајног поступка поднет 27.10.2021. године.

Одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен. Према одредби става 5. истог члана, изузетно од одредбе става 1. овог члана, за прекршаје из области царинског, спољнотрговинског, девизног пословања, јавних прихода и финансија, јавних набавки, промета роба и услуга, животне средине, спречавања корупције и ваздушног саобраћаја може се посебним законом прописати дужи рок застарелости.

Одредбом члана 107. Закона о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19 ... 94/21) прописано је да се прекршајни поступак за прекршаје прописане овим законом не може покренути ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

Одредбом члана 68. став 1. Закона о спречавању корупције прописано је да јавни функционер подноси, у року од 30 дана од дана избора, постављења или именовања, Агенцији извештај о својој имовини и приходима (у даљем тексту: Извештај), имовини и приходима супружника или ванбрачног партнера, као и малолетна деца уколико живе у истом породичном домаћинству, према стању на дан избора, постављења или именовања.

Према Аутентичном тумачењу одредбе члана 2. став 1. тачка 3) Закона о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19 и 88/19) која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 111/21 од 12. фебруара 2021. године, одредба члана 2. став 1. тачка 3) Закона о спречавању корупције гласи: 3) „јавни функционер“ је свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, осим лица која су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва које је орган јавне власти, те да ову одредбу треба разумети тако да се односи и примењује на лица која су непосредно бирана од грађана и лица која бира, поставља или именује Народна скупштина, председник Републике, Врховни касациони суд, Високи савет судства, Државно веће тужилаца, Влада Републике Србије, скупштина аутономне покрајине, влада аутономне покрајине и органи јединица локалне самоуправе.

У конкретном случају, прекршајни поступак је покренут и вођен због прекршаја из члана 103. став 1. тачка 17) Закона о спречавању корупције, који је извршен 15.09.2020. године истеком рока од 30 дана за подношење Извештаја из члана 68. наведеног закона, рачунајући од дана избора окривљеног АА на јавну функцију – функцију председника Скупштине општине ... . Како је поступак покренут и вођен због прекршаја прописаног Законом о спречавању корупције, погрешан је закључак другостепеног прекршајног суда да је дана 15.09.2021. године наступила релативна застарелост за покретање и вођење прекршајног поступка сходно одредби члана 84. став 1. Закона о прекршајима, јер се ради о прекршају из области спречавања корупције за који је чланом 107. Закон о спречавању корупције, у складу са одредбом члана 84. став 5. Закона о прекршајима, прописан дужи рок застарелости од пет година од дана када је прекршај учињен. Наведени рок од пет година није био истекао у тренутку доношења решења о покретању прекршајног поступка 03.02.2022. године, ни у тренутку доношења првостепене пресуде од 18.04.2022. године, рачунајући од дана извршења прекршаја 15.09.2020. године.

Сагласно изложеном, Врховни касациони суд је нашао да је побијаним решењем другостепеног прекршајног суда повређен закон, односно учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 84. ст. 1. и 5. Закона о прекршајима и члана 107. Закона о спречавању корупције и повреда материјалног права из члана 265. став 1. тачка 3) Закона о прекршајима, па је на основу члана 287. став 4. у вези члана 288. став 1. Закона о прекршајима одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 28.11.2022. године, Прзз 16/2022

Записничар                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа – судија

Гордана Војновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић