.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Przz 7/2024
28.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, rešavajući po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA iz ..., ..., advokata Milene Kostić iz ..., ..., podnetom protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu 12 IPRV 30/24 od 22.04.2024. godine, u predmetu prekršaja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 28.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Zahtev se ODBACUJE.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prekršajnog suda u Nišu 12 IPRV 30/24 od 22.04.2024. godine, odbijen je, kao neosnovan, prigovor kažnjenog AA od 15.03.2024. godine, podnet preko advokata Milene Kostić iz ... i potvrđeno rešenje o izvršenju Prekršajnog suda u Nišu 2 IPR 426/2024-46 od 06.03.2024. godine, kojim je određeno izvršenje neplaćene novčane kazne u iznosu od 10.000,00 dinara i troškova prekršajnog postupka u iznosu od 2.000,00 dinara, izrečeni pravnosnažnom i izvršnom presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr.br.4945/22 od 20.12.2023. godine, plenidbom dela zarade.
Protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu 12 IPRV 30/24 od 22.04.2024. godine branilac kažnjenog je podnela Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti.
U postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva Vrhovni sud je našao da je zahtev nedozvoljen.
Odredbom člana 285. stav 1. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' broj 65/13, 13/16, 98/16 - odluka US, 91/19 - dr. zakon, 91/19, 112/22-odluka Ustavnog suda), propisano je da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je: 1) povređen zakon ili drugi propis o prekršaju; 2) primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Stavom 2. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.
Na osnovu citiranog propisa ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ima samo Vrhovni javni tužilac, sada Vrhovni javni tužilac, a takvo ovlašćenje nijednom zakonskom odredbom nije dato drugim procesnim subjektima.
Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnela branilac okrivljenog, a ne Vrhovni javni tužilac, to je Vrhovni sud našao da je zahtev podnet od strane neovlašćenog lica, pa je na osnovu člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.
REŠENO U VRHOVNOM SUDU
dana 28.06.2024. godine, Przz 7/2024
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Mirela Kostadinović,s.r. Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
