.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прзз 7/2024
28.06.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Жељка Шкорића, Гордане Којић, Александра Степановића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Мирелом Костадиновић, као записничарем, решавајући по захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА из ..., ..., адвоката Милене Костић из ..., ..., поднетом против решења Прекршајног суда у Нишу 12 ИПРВ 30/24 од 22.04.2024. године, у предмету прекршаја, у нејавној седници већа одржаној дана 28.06.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Захтев се ОДБАЦУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Прекршајног суда у Нишу 12 ИПРВ 30/24 од 22.04.2024. године, одбијен је, као неоснован, приговор кажњеног АА од 15.03.2024. године, поднет преко адвоката Милене Костић из ... и потврђено решење о извршењу Прекршајног суда у Нишу 2 ИПР 426/2024-46 од 06.03.2024. године, којим је одређено извршење неплаћене новчане казне у износу од 10.000,00 динара и трошкова прекршајног поступка у износу од 2.000,00 динара, изречени правноснажном и извршном пресудом Прекршајног суда у Нишу Пр.бр.4945/22 од 20.12.2023. године, пленидбом дела зараде.
Против решења Прекршајног суда у Нишу 12 ИПРВ 30/24 од 22.04.2024. године бранилац кажњеног је поднела Врховном суду захтев за заштиту законитости.
У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни суд је нашао да је захтев недозвољен.
Одредбом члана 285. став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' број 65/13, 13/16, 98/16 - одлука УС, 91/19 - др. закон, 91/19, 112/22-одлука Уставног суда), прописано је да се против правноснажне пресуде може поднети захтев за заштиту законитости ако је: 1) повређен закон или други пропис о прекршају; 2) примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Ставом 2. истог члана је прописано да захтев за заштиту законитости подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
На основу цитираног прописа овлашћење за подношење захтева за заштиту законитости има само Врховни јавни тужилац, сада Врховни јавни тужилац, а такво овлашћење ниједном законском одредбом није дато другим процесним субјектима.
Како је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднела бранилац окривљеног, а не Врховни јавни тужилац, то је Врховни суд нашао да је захтев поднет од стране неовлашћеног лица, па је на основу члана 285. став 2. Закона о прекршајима одлучио као у диспозитиву овог решења.
РЕШЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ
дана 28.06.2024. године, Прзз 7/2024
Записничар Председник већа – судија
Мирела Костадиновић,с.р. Јелена Ивановић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
