Zaključujući da zahtev predlagača ne sadrži sve što jedan zahtev treba da sadrži u smislu člana 98. ZPP, jer je po oceni prvostepenog suda nejasno šta predstavlja sadržinu ovog zahteva, kakvu naknadu nematerijalne štete podnosioci potražiju, da pored zaštite prava na suđenje u razumnom roku traže i utvrđenje povrede prava na jednaku zaštitu odnosno utvrđenje diskriminacije, kao i da su predlagači propustili da navedu da se iznos u evrima obračunava i isplaćuje u dinarskoj vrednosti, Viši sud je ovakav zahtev odbacio kao nepotpun, nerazumljiv i nedozvoljen na osnovu člana 101. stav 5. ZPP.

Osnovano se u žalbi ukazuje da je rešenje doneto uz pogrešnu primenu odredaba parničnog postupka, vanparničnog postupka i Zakona o uređenju sudova.

Prema članu 8a Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13) stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (stav 1). Zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (stav 2). Ako se zahtev odnosi na postupak koji je u toku pred Privrednim apelacionim sudom, Prekršajnim apelacionim sudom ili Upravnim sudom, o zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud (stav 3). Postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana je hitan (stav 4). Po članu 8v istog zakona na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje vanparnični postupak.

Na osnovu člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, u vanparničnom postupku shodno se primenjuju pravila iz Zakona o parničnom postupku.

Po članu 98. Zakona o parničnom postupku tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose se u pisanom obliku (podnesci). Podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.

U ovom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev nije nepotpun, nerazumljiv i nedozvoljen. Naime, iz sadržine zahteva kao i predloga za donošenje odluke jasno je opredeljen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 61625/10. Okolnost što pored ovog zahteva predlagači traže i utvrđenje diskriminacije, i okolnost što nisu precizirali koju vrstu štete potražuju u ovom postupku, ne čini zahtev nepotpunim, nerazumljivim ili nedozvoljenim u smislu citiranih zakonskih odredbi. Zbog toga je sud bio u obavezi da izvrši uvid u spise predmet na koji se odnosi zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i odluči o osnovanosti tog zahteva.

Na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.