.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž k 63/2014
12.12.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević-Dičić, predsednika veća, Biljane Sinanović i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u postupku predlagača M.K., radi zaštite prava na suđenju u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 k br.21/14 od 22.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 12. decembra 2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana, žalba predlagača M.K., a rešenje Višeg suda u Beogradu R4 k br.21/14 od 22.10.2014. godine, POTVRĐUJE.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 k br.21/14 od 22.10.2014. godine godine, i to stavom I izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača M.K. iz B., R.C.G. i utvrđeno je da je u krivičnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, u predmetu Ki br.2894/11 (K br.8087/13) protiv okrivljene M.M., zbog krivičnih dela iz člana 359. stav 1. KZ, 191. stav 3. u vezi stava 1. KZ, 192. stav 1. KZ, 128. stav 2. u vezi stava 1. KZ i 340. stav 1. KZ po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog M.K. od 01.04.2011. godine, povređeno pravo predlagača – oštećenog kao tužioca u ovom krivičnom postupku na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Istim rešenjem stavom II izreke utvrđeno je pravo predlagača M.K. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 20.000,00 dinara zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.
Protiv ovog rešenja, žalbu je izjavio predlagač M.K., iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijano rešenje i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da Vrhovni kasacioni sud stavi van snage rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.8087/13 kojim je odbijen optužni predlog oštećenog kao tužioca M.K. podnet protiv okrivljene M.M. zbog napred navedenih krivičnih dela, s tim što iz obrazloženja žalbe proizilazi da je predlagač žalbu izjavio u suštini zbog visine dosuđene naknade po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku smatrajući da bi odgovarajuće zadovoljenje u konkretnom slučaju predstavljao iznos od 20.000,00 dinara mesečno, i to od 30.03.2011. godine kada je podnet zahtev za sprovođenje istrage, do 04.09.2014. godine, kada je podnet zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ili iznos od 2.000.000,00 dinara.
Odlučujući o izjavljenoj žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 i 101/13), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao:
Žalba je neosnovana.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Viši sud u Beogradu je pravilno postupio kada je, nakon što je usvojio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača M.K. i utvrdio da je učinjena povreda ovog prava u krivičnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogrdu u predmetu Ki br.2894/11 (K br.8087/13), stavom dva pobijanog rešenja odredio predlagaču naknadu u iznosu od 20.000,00 dinara, imajući pri tome u vidu postojeću praksu Ustavnog suda Srbije, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovako odmerena naknada predstavlja adekvatnu satisfakciju, u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, a kako to pravilno zaključuje i Viši sud u Beogradu u pobijanom rešenju.
Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu žalbene navode predlagača, kojima se ističe da utvrđeni iznos od 20.000,00 dinara ne predstavlja pravičnu novčanu nadoknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i da bi odgovarajuće zadovoljenje na ime nematerijalne štete predstavljao iznos od 20.000,00 dinara mesečno od dana podnošenja zahteva za sprovođenje istrage do dana podnošenja zahteva, ali je iznete žalbene navode ocenio neosnovanim, imajući u vidu da se shodno odredbi člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova predlagačima ne dosuđuje naknada nematerijalne štete koju je podnosilac zahteva pretrpeo, već se dosuđuje primerena naknada, i to isključivo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Vrhovni kasacioni sud imao je u vidu i ostale žalbene navode podnosioca zahteva, kojima se ukazuje na propuste koji su po njegovom mišljenju učinjeni u toku vođenja postupka protiv okrivljene M.M. u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.8087/13 (Ki br.2894/11), ali iznete žalbene navode nije razmatrao, obzirom da se ovi navodi ne odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku, a o čemu Vrhovni kasacioni sud odlučuje po žalbi, shodno odredbi člana 8a, 8b i 8c Zakona o uređenju sudova.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku u vezi sa članom 402. tačka 2. Zakona o parničnom postupku doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća – sudija
Snežana Medenica,s.r. Radmila Dragičević-Dičić,s.r.
