Одлучујући о изјављеној жалби предлагача, на основу члана 8б став 3. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 и 101/13), Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је испитао побијано решење, применом члана 386. у вези члана 402. Закона о парничном поступку, у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, на чију примену упућује члан 8в Закона о уређењу судова, па је нашао:

Жалба је неоснована.

По оцени Врховног касационог суда, Виши суд у Београду је правилно поступио када је, након што је усвојио захтев за заштиту права на суђење у разумном року предлагача М.К. и утврдио да је учињена повреда овог права у кривичном поступку који се води пред Првим основним судом у Беогрду у предмету Ки бр.2894/11 (К бр.8087/13), ставом два побијаног решења одредио предлагачу накнаду у износу од 20.000,00 динара, имајући при томе у виду постојећу праксу Уставног суда Србије, праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима, као и саму суштину накнаде због повреде права на суђење у разумном року.

И по оцени Врховног касационог суда, овако одмерена накнада представља адекватну сатисфакцију, у конкретном случају, сходно одредби члана 8б став 1. Закона о уређењу судова, а како то правилно закључује и Виши суд у Београду у побијаном решењу.

Приликом доношења одлуке, Врховни касациони суд је имао у виду жалбене наводе предлагача, којима се истиче да утврђени износ од 20.000,00 динара не представља правичну новчану надокнаду за повреду права на суђење у разумном року и да би одговарајуће задовољење на име нематеријалне штете представљао износ од 20.000,00 динара месечно од дана подношења захтева за спровођење истраге до дана подношења захтева, али је изнете жалбене наводе оценио неоснованим, имајући у виду да се сходно одредби члана 8б став 1. Закона о уређењу судова предлагачима не досуђује накнада нематеријалне штете коју је подносилац захтева претрпео, већ се досуђује примерена накнада, и то искључиво због утврђене повреде права на суђење у разумном року.

Врховни касациони суд имао је у виду и остале жалбене наводе подносиоца захтева, којима се указује на пропусте који су по његовом мишљењу учињени у току вођења поступка против окривљене М.М. у предмету Првог основног суда у Београду К бр.8087/13 (Ки бр.2894/11), али изнете жалбене наводе није разматрао, обзиром да се ови наводи не односе на повреду права на суђење у разумном року, а о чему Врховни касациони суд одлучује по жалби, сходно одредби члана 8а, 8б и 8ц Закона о уређењу судова.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку у вези са чланом 402. тачка 2. Закона о парничном поступку донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                             Председник већа – судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                          Радмила Драгичевић-Дичић,с.р.