U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima predmeta predlagač je dana 18.08.2021. godine podneo Apelacionom sudu u Beogradu prigovor radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku i ubrzanja postupka u čijem referatu je naveo da je po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnetom od strane JKP „Parking servis“ iz Beograda, Četvrti opštinski sud u Beogradu rešenjem I-00452/08 od 04.12.2008. godine predlog usvojio, ali je po prigovoru predlagača – izvršnog dužnika navedeno rešenje stavljeno van snage i postupak je nastavljen po pravilima Zakona parničnom postupku. Po ukidanju prvobitno donete presude odlukom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3779/20, Prvi osnovni sud u Beogradu je o tužbenom zahtevu ponovo odlučio presudom P 50013/20 donetom dana 30.11.2020. godine, a po izjavljivanju žalbe spis je dana 01.06.2021. godine upućen Apelacionom sudu u Beogradu. Imajući u vidu izloženi tok postupanja nadležnih sudova u ovom predmetu predlagač je petitumom svog predloga tražio da sud utvrdi da mu je u postupku Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50013/20 koji se predmet nalazi sada u Apelacionom sudu u Beogradu evidentiran pod brojem Gž 3091/21 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da se postupajućem sudiji naloži da preduzme mere radi delotvornog ubzanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 3091/21, te da prigovor predlagača nije osnovan, kako je to pravilno utvrdio Apelacioni sud u Beogradu u stavu dva izreke pobijanog rešenja, obzirom da od prijema predmeta u Apelacioni sud u Beogradu 01.06.2021. godine do dana podnošenja prigovora 18.08.2021. godine je proteklo nešto više od dva i po meseca, te da u tom periodu objektivno nije postojala mogućnost odlučivanja po žalbi.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i optužbama protiv njega.

Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, te pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, prirode i vrste predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postpuka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od navedenih materijalno-pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu odlučujući o prigovoru predlagača pravilno ocenio sve bitne činjenice i okolnosti slučaja, bitne za odluku u ovoj pravnoj stvari. Naime, kako je od prijema predmeta zavedenog pod Gž 3091/21 u tom sudu dana 01.06.2021. godine do podnošenja prigovora 18.08.2021. godine proteklo nešto više od dva i po meseca, to u tom periodu objektivno nije postojala mogućnost da se odluči o izjavljenoj žalbi, jer se prema članu 177. Sudskog poslovnika predmeti rešavaju po redosledu prijema, s tim što hitni predmeti po zakonu imaju prioritet u postpuku, a stranci omogućeno da ukoliko postoje opravdani razlozi da zahteva prekoredno odlučivanje po žalbi i u žalbenom postupku. Predlagač nije ukazao da je reč o hitnom predmetu niti da postoje razlozi za prekoredno odlučivanje, a imajući u vidu dužinu trajanja postupka pred Apelacionim sudom proizilazi da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Međutim, imajući u vidu dužinu trajanja celokupnog postpuka Vrhovni kasacioni sud ukazuje Apelacionom sudu u Beogradu na potrebu prioritetnog rešavanja ovog predmeta.

Pravilna je i odluka Apelacionog suda u Beogradu u stavu tri izreke pobijanog rešenja kojim je odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, obzirom da predlagač u postupku nije uspeo.

Predlagaču nisu dosuđeni troškovi ovog postupka, primenom člana 153. stav 1. i 154. ZPP u vezi člana 30. ZVP, jer ni u ovom postupku nije uspeo.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 17. stav 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u izreci rešenja.

Sudija

Marina Milanović, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić