У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. тачка 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона парничном поступку на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима предмета предлагач је дана 18.08.2021. године поднео Апелационом суду у Београду приговор ради заштите права на суђење у разумном року и убрзања поступка у чијем реферату је навео да је по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе поднетом од стране ЈКП „Паркинг сервис“ из Београда, Четврти општински суд у Београду решењем И-00452/08 од 04.12.2008. године предлог усвојио, али је по приговору предлагача – извршног дужника наведено решење стављено ван снаге и поступак је настављен по правилима Закона парничном поступку. По укидању првобитно донете пресуде одлуком Апелационог суда у Београду Гж 3779/20, Први основни суд у Београду је о тужбеном захтеву поново одлучио пресудом П 50013/20 донетом дана 30.11.2020. године, а по изјављивању жалбе спис је дана 01.06.2021. године упућен Апелационом суду у Београду. Имајући у виду изложени ток поступања надлежних судова у овом предмету предлагач је петитумом свог предлога тражио да суд утврди да му је у поступку Првог основног суда у Београду П 50013/20 који се предмет налази сада у Апелационом суду у Београду евидентиран под бројем Гж 3091/21 повређено право на суђење у разумном року, те да се поступајућем судији наложи да предузме мере ради делотворног убзања поступка.

Анализирајући дужину трајања поступка, Врховни касациони суд је оценио да предлагачу није повређено право на суђење у разумном року у предмету Апелационог суда у Београду Гж 3091/21, те да приговор предлагача није основан, како је то правилно утврдио Апелациони суд у Београду у ставу два изреке побијаног решења, обзиром да од пријема предмета у Апелациони суд у Београду 01.06.2021. године до дана подношења приговора 18.08.2021. године је протекло нешто више од два и по месеца, те да у том периоду објективно није постојала могућност одлучивања по жалби.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије прописано је да свако има право да му независтан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка као и оптужбама против њега.

Према члану 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, те пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природе и врсте предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током постпука, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.

Полазећи од наведених материјално-правних одредби у контексту утврђеног чињеничног стања Врховни касациони суд налази да је Апелациони суд у Београду одлучујући о приговору предлагача правилно оценио све битне чињенице и околности случаја, битне за одлуку у овој правној ствари. Наиме, како је од пријема предмета заведеног под Гж 3091/21 у том суду дана 01.06.2021. године до подношења приговора 18.08.2021. године протекло нешто више од два и по месеца, то у том периоду објективно није постојала могућност да се одлучи о изјављеној жалби, јер се према члану 177. Судског пословника предмети решавају по редоследу пријема, с тим што хитни предмети по закону имају приоритет у постпуку, а странци омогућено да уколико постоје оправдани разлози да захтева прекоредно одлучивање по жалби и у жалбеном поступку. Предлагач није указао да је реч о хитном предмету нити да постоје разлози за прекоредно одлучивање, а имајући у виду дужину трајања поступка пред Апелационим судом произилази да подносиоцу није повређено право на суђење у разумном року пред Апелационим судом у Београду.

Међутим, имајући у виду дужину трајања целокупног постпука Врховни касациони суд указује Апелационом суду у Београду на потребу приоритетног решавања овог предмета.

Правилна је и одлука Апелационог суда у Београду у ставу три изреке побијаног решења којим је одбијен захтев предлагача за накнаду трошкова поступка, обзиром да предлагач у поступку није успео.

Предлагачу нису досуђени трошкови овог поступка, применом члана 153. став 1. и 154. ЗПП у вези члана 30. ЗВП, јер ни у овом поступку није успео.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 17. став 1. и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучио као у изреци решења.

Судија

Марина Милановић, с.р.

Поука о правном леку.

Против овог решења није дозвољена жалба.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић