Prema razlozima pobijane odluke, predlagač je prigovor radi ubrzavanja postupka tom sudu podneo 24.05.2023. godine, navodeći da je 27.07.2018. godine tužilja BB, podnela tužbu Višem sudu u Beogradu, protiv njega i VV, kao tuženih, radi utvrđenja bračne tekovine i da je Viši sud u Beogradu, nakon rasprave zaključene 12.04.2021. godine doneo presudu P 13200/18, na koju je tužilja izjavila žalbu 28.05.2021. godine, a tuženi VV 11.06.2021. godine. Predmet je 10.09.2021. godine dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu radi odlučivanja o žalbama i zaveden pod br. Gž 4724/21. Odluka o žalbi nije doneta iako je od dana prijema predmeta u Apelacionom sudu u Beogradu pa do dana podnošenja prigovora predlagača prošlo više od 19 meseci. Predlagač je tražio da sud usvoji njegov prigovor i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Gž 4724/21, te da naloži postupajućem sudiji da preuzme sve procesne radnje kojima se delotvorno ubrzava postupak, kao i da mu naknadi troškove sastava prigovora.

Na osnovu navoda iz prigovora predlagača, Apelacioni sud u Beogradu je, bez ispitnog postupka, a s obzirom na trajanje postupka koje je u prigovoru navedeno, ocenio da je prigovor predlagača neosnovan. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, u konkretnom slučaju, sudski postupak na koji se odnosi prigovor predlagača se, s obzirom na predmet spora ne smatra hitnim, pa u tom smislu ne postoji razlog koji bi eventualno ukazivao na potrebu odstupanja od pravnog standarda, ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a prihvaćenoj i u praksi sudova Republike Srbije, po kojoj do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od tri godine u jednoj instanci, pet godina u dve instance i 6 godina ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju. Pošto od dana podnošenja inicijalnog akta nisu protekli prihvaćeni rokovi usled čijeg protoka bi eventualno moglo da dođe do povrede prava podnosioca prigovora na suđenje u razumnom roku, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da pravo podnosioca prigovora na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u ovoj fazi postupka, nije povređeno, posebno kada se ima u vidu da posledica nepoštovanja instrukcionih rokova ne dovodi automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imajući u vidu da se ne radi o hitnom postupku koji, do momenta podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, 24.05.2023. godine, a od dana podnošenja tužbe 27.07.2018. godine, u dve sudske instance traje četiri godine i deset meseci, što znači da je s obzirom na trajanje postupka, prigovor predlagača neosnovan.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG''-međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005... (''Službeni glasnik RS''- međunarodni ugovori, br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka.

Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji, prema svojim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju odnosno posebnu i izuzetnu hitnost te se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju predmet spora je utvrđenje prava vlasništva po osnovu sticanja u braku. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete žrtvama nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta, a ništa od gore navedenog, u ovom postupku nije slučaj. Ukupno trajanje postupka od četiri godine i deset meseci, od dana podnošenja tužbe sudu do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, nije nerazumno dugo, pa je pravilan zaključak Apelacionog suda u Beogradu da je, s obzirom na trajanje postupka koje je navedeno u prigovoru, prigovor podnosioca očigledno neosnovan, na osnovu odredbe člana 8.stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zbot toga predlagač neosnovano u žalbi ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 17. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Dragana Marinković, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu odredbe člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić