Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda III-10 U 182/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se radi o predmetu složene prirode u kome je neophodno održavanje usmene javne rasprave, koja je zakazana za 18.03.2021. godine. Takođe se navodi da su u predmetu preduzimane radnje u prethodnom postupku, kako bi se stvorile procesne pretpostavke za odlučivanje po tužbi. Ukazuje se na to da u periodu vanrednog stanja i rešavanja izbornih sporova tokom 2020. godine nisu postojale objektivne mogućnosti za postupanje u predmetu III-10 U 182/18.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pogrešno zaključio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, jer se iz spisa predmeta vidi, a na to je ukazano i u prigovoru, da se radi o postupku restitucije imovine koji se vodi od 2012. godine. Prilikom odlučivanja o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku postupak se mora sveobuhvatno analizirati, počev od inicijalne radnje u upravnom postupku do donošenja sudske odluke u upravnom sporu, ukoliko predlagač ukazuje na celokupno vreme trajanja postupka. Polazeći od međunarodnih standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji su pretežnim delom ustanovljeni praksom Evropskog suda za ljudska prava, ocena trajanja sudskog postupka u upravnom sporu ne isključuje vremensko trajanje upravnog postupka, jer on predstavlja integralni deo postupka u kome se odlučuje o pravu predlagača.

Vrhovni kasacioni sud podseća i na to da se, prema odredbi člana 48. stav 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 108/13, 142/14, 88/15 – Odluka US i 95/18), postupak po tužbi u upravnom sporu smatra hitnim. Dugo trajanje upravnog spora koji je po zakonu hitan, kao jedne faze rešavanja u upravnoj stvari, ne može se smatrati opravdanim i dopustivim ukoliko je praćeno potpunom neaktivnošću suda u periodu od tri godine. U ovom konkretnom slučaju, od dana prijema odgovora na tužbu 08.03.2018. godine do podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka 12.01.2021. godine nije preduzeta nijedna radnja u postupku. Ovako dug period neaktivnosti suda ne može se opravdati složenošću predmeta i objektivnom nemogućnošću za postupanje u većem delu 2020. godine. Usmena javna rasprava u predmetu III-10 U 182/18 je održana 18.03.2021. godine i istog dana doneta presuda koja je iz suda otpravljena 29.04.2021. godine.

Polazeći od izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu III-10 U 182/18.

Kako je nakon podnošenja prigovora i žalbe upravni spor okončan donošenjem presude od 10.03.2021. godine, to nije postojala potreba za preduzimanje procesnih radnji u osporenom postupku.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata ZPP.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić