Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 16415/19, kao neosnovan, s obrazloženjem da od podnošenja tužbe 10.10.2019. godine do podnošenja prigovora 04.03.2021. godine nije protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku, da taj period nije pratila neaktivnost suda imajući u vidu da je sud tužbu dostavio na odgovor tuženom organu i pribavio spise upravnog postupka, da je postupanje sudija po predmetima bilo otežano u većem delu 2020. godine zbog proglašenog vanrednog stanja i velikog broja izbornih predmeta koji su morali biti rešeni u roku od 48 časova, da su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, a da je sudija koja postupa u spornom predmetu navela da će ga rešiti do kraja 2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ožalbenom rešenju nije ocenjen značaj predmeta suđenja za podnosioca, što je jedan od osnovnih kriterijuma za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku propisanih članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Upravni sud se u svom rešenju pozvao na dužnost sudija da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, u skladu sa članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09...39/16). Međutim, u konkretnom slučaju predmet suđenja je zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu, ovde predlagaču, sa danom 31.12.2013. godine. Radni sporovi se moraju rešavati sa posebnom ekspeditivnošću ukoliko se odnose na prestanak radnog odnosa, isplatu zarade ili radni i profesionalni status podnosioca koji dovodi do njegove egzistencionalne ugrženosti. Predlagač je u prigovoru naveo, a to ponavlja i u žalbi, da mu je radni odnos prestao, ali da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje već tri puta odbio zahtev predlagača da mu se prizna pravo na posebnu penziju kao nekadašnjem radniku Ministarstva unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosova i Metohije. Istakao je i to da je Upravni sud dva puta poništavao rešenja Žalbene komisije, ali da je Žalbena komisija odbila da postupi po obavezujućim nalozima Upravnog suda donoseći i treći put rešenje sa istovetnim obrazloženjem, zbog čega je predložio da Upravni sud donese odluku u sporu pune jurisdikcije.

S obzirom na to da se upravni spor u predmetu upravnog suda U 16415/19 vodi povodom prestanka radnog odnosa tužioca, ovde predlagača, od 2014. godine, da su u upravnom sporu već dva puta poništavana konačna rešenja o prestanku radnog odnosa, a da je predlagač dostavio dokaze o tome da su njegovi zahtevi za priznavanje prava na posebnu penziju tri puta odbijeni, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da predmetni upravni spor treba da bude prioritetno rešavan zbog posebnog značaja za predlagača bez obzira na to što on u objektivnom smislu ne traje predugo.

Stoga je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, žalba predlagača usvojena i preinačeno prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred tim sudom u predmetu U 16415/19. Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za okončanje postupka, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova postupka predlagaču za sastav žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a visina troškova utvrđena je prema Tarifnom broj 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić