Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 152/2023
21.06.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Miroslav Živković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki saveta sudstva – Prvi osnovni suda u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, u sednici veća održanoj dana 21.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Drugi osnovni sud u Beogradu za postupanje u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 1197/22.

O b r a z l o ž e nj e

Vrhovnom sudu dostavljen je predmet Prr 1197/22 Prvog osnovnog suda u Beogradu, uz dopis tog suda od 29.05.2023. godine, sa zahtevom za delegaciju nadležnosti. U zahtevu je navedeno da postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u označenom predmetu, u smislu člana 62. Zakona o parničnom postupku, člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužilac podnetom tužbom od tužene Republike Srbije, odnosno Prvog osnovnog suda u Beogradu kao njenog organa, traži naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu istog suda P 34398/16.

Članom 62. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi (stav 1) i da o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovog člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste (stav 7).

U konkretnom slučaju, tužilac je 28.12.2022. godine podneo tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kojom je zahtevao da mu Republika Srbija – Prvi osnovni sud u Beogradu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.