Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 152/2023
21.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Мирослав Живковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Високи савета судства – Први основни суда у Београду, чији је законски заступник Државно правобранилаштво из Београда, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 21.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду за поступање у предмету Првог основног суда у Београду Прр 1197/22.

О б р а з л о ж е њ е

Врховном суду достављен је предмет Прр 1197/22 Првог основног суда у Београду, уз допис тог суда од 29.05.2023. године, са захтевом за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу члана 62. Закона о парничном поступку, члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер тужилац поднетом тужбом од тужене Републике Србије, односно Првог основног суда у Београду као њеног органа, тражи накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету истог суда П 34398/16.

Чланом 62. Законом о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 - УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20) прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози (став 1) и да о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте (став 7).

У конкретном случају, тужилац је 28.12.2022. године поднео тужбу Првом основном суду у Београду, којом је захтевао да му Република Србија – Први основни суд у Београду на име новчаног обештећења за неимовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року исплати износ од 3.000 евра у динарској противвредности на дан исплате по средњем курсу НБС са законском затезном каматом од пресуђења до исплате.