Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 156/2020
13.05.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi duga, rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Drugog osnovnog suda u Beogradu i Višeg suda u Čačku, u sednici održanoj 13.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari stvarno je nadležan Drugi osnovni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R 269/2019 od 10.06.2019. godine određen je Viši sud u Čačku za postupanje u ovom predmetu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 760/19 od 25.02.2020. godine ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2330/15 od 11.04.2016. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Drugi osnovni sud nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, te se aktom P 1021/20 od 31.03.2020. godine obratio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja negativnog sukoba nadležnosti, sa obrazloženjem da je u ovom predmetu Drugi osnovni sud u Beogradu doneo presudu zbog izostanka P 467/14 od 09.02.2015. godine koja je bila ukinuta rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 3381/15 od 06.08.2015. godine, te da je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 760/19 od 25.02.2020. godine drugi put ukinuta presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu, što je suprotno članu 387. Zakona o parničnom postupku.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08... 88/18) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Drugi osnovni sud u Beogradu.

Članom 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku propisano je da će drugostepeni sud da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti. Članom 387. stav 3. istog zakona propisano je da u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.