Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 156/2020
13.05.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Миодраг Јевтић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., ради дуга, решавајући сукоб стварне надлежности између Другог основног суда у Београду и Вишег суда у Чачку, у седници одржаној 13.05.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање у овој правној ствари стварно је надлежан Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Врховног касационог суда Р 269/2019 од 10.06.2019. године одређен је Виши суд у Чачку за поступање у овом предмету.

Решењем Вишег суда у Чачку Гж 760/19 од 25.02.2020. године укинута је пресуда Другог основног суда у Београду П 2330/15 од 11.04.2016. године и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Други основни суд није прихватио своју стварну надлежност, те се актом П 1021/20 од 31.03.2020. године обратио Врховном касационом суду ради решавања негативног сукоба надлежности, са образложењем да је у овом предмету Други основни суд у Београду донео пресуду због изостанка П 467/14 од 09.02.2015. године која је била укинута решењем Вишег суда у Београду Гж 3381/15 од 06.08.2015. године, те да је решењем Вишег суда у Чачку Гж 760/19 од 25.02.2020. године други пут укинута пресуда Другог основног суда у Београду, што је супротно члану 387. Закона о парничном поступку.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116/08... 88/18) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Други основни суд у Београду.

Чланом 383. став 4. Закона о парничном поступку прописано је да ће другостепени суд да закаже расправу и одлучи о жалби и захтевима странака кад је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању или су у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка, осим ако се побија пресуда на основу признања, пресуда због одрицања, пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, као и пресуда донета без одржавања главне расправе, односно ако се ради о пресуди у спору мале вредности. Чланом 387. став 3. истог закона прописано је да у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.