.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 17/2016
21.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Č.V. iz G., čiji je punomoćnik M.Đ., advokat iz K., protiv tuženog J.S. DOO iz R., radi naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Požegi u sednici održanoj 21.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari, STVARNO JE NADLEŽAN Privredni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
U toku trajanja sudskog postupka pred Osnovnim sudom u Požegi (ranije Opštinski sud u Požegi), pokrenutog po tužbi tužioca Č.V. iz G. protiv tuženog J.S. DOO iz R., radi naknade štete, nad tuženim je otvoren postupak stečaja, pa je Osnovni sud u Požegi doneo rešenje P 1216/13 od 29.04.2014. godine kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, a na predlog tužioca doneto je rešenje P 1216/13 od 05.11.2014. godine, kojim je određeno da se postupak nastavlja, a da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupa Privrednom sudu u Beogradu, kao mesno i stvarno nadležnom.
Privredni sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R1 264/2015 od 01.04.2015. godine, određeno je da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Privredni sud u Beogradu.
Međutim, rešenjem P 4827/15 od 28.08.2015. godine, Privredni sud u Beogradu se ponovo oglasio stvarno nenadležnim i po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupio Osnovnom sudu u Požegi, s obzirom da je u toku stečajnog postupka nad tuženim doneto rešenje St 23/15 od 15.04.2015. godine, kojim je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije tuženog, kao stečajnog dužnika i obustavljen stečajni postupak nad njim.
Osnovni sud u Požegi nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08 i 101/13) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Privredni sud u Beogradu.
U konkretnom slučaju rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 23/15 od 15.04.2015. godine potvrđeno je usvajanje izmenjenog i dopunjenog Plana reorganizacije stečajnog dužnika, ovde tuženog i određeno da se obustavlja stečajni postupak nad stečajnim dužnikom.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08 i 101/13), propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kada je u tim sporovima jedna od strana fizičko lice, ako je stranka u odnosu materijalnog suparničarstva, dok je stavom 1. tačka 4. istog člana, određeno da privredni sud u prvom stepenu sudi i u sporovima povodom reorganizacije. Primenom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.
Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09, 99/11 i 71/12-US), uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima, pa je odredbom člana 1. stav 2. određeno da se stečaj, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica (stav 3. istog člana), a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije (stav 4.). Odredbom člana 172. Zakona o stečaju, propisano je da izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju potraživanja poverilaca utvrđena planom reorganizacije.
Pravilna primena navedenih oredaba Zakona o stečaju podrazumeva da se obustavom postupka stečaja po pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju i usvajanju plana reorganizacije stečajnog dužnika, obustavlja samo postupak stečaja koji se sprovodi bankrotstvom, dok se stečaj nastavlja sprovođenjem reorganizacije dužnika, na osnovu usvojenog i potvrđenog plana reorganizacije, o kome mora da odluči sud koji je i potvrdio plan reorganizacije, što znači privredni sud. Tek donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog izvršenja plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti, a u odnosu na pravno lice - ranije stečajnog dužnika, prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, a samim tim i primena odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije. To znači da stvarna nadležnost privrednog suda prestaje tek donošenjem rešenja o izvršenju plana reorganizacije i obustavi stečajnog postupka iz tih razloga.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, da je protiv tuženog pravnog lica obustavljen postupak stečaja zbog usvajanja plana reorganizacije stečajnog dužnika, a ne zbog izvršenja plana reorganizacije, to je primenom člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, za suđenje u ovoj pravnoj stvari – stvarno nadležan Privredni sud u Beogradu.
Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
