Apelacioni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 7282/16 od 28.12.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da, kako je tužilja podnela tužbu 11.02.2014. godine, u kojoj je istakla tužbeni zahtev koji se odnosi na nenovčano potraživanje i u tužbi kao vrednost predmeta spora označen iznos od 100.000,00 dinara (što iznosi 864 evra, s obzirom na to da je na dan podnošenja tužbe srednji kurs za 1 evro iznosio 115,7361 dinara), koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra. Zatim, da hipoteka predstavlja založno pravo na nepokretnosti, saglasno članu 2. Zakona o hipoteci, zbog čega smatra da u konkretnoj situaciji nema mesta primeni člana 31. Zakona o parničnom postupku, pa kako se radi o sporu male vrednosti, u smislu člana 468. a u vezi oredbe člana 33. stav 2. Zakona o parničnom postupku, da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tužilje protiv prvostepene presude, nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbi člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tužilje, stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Tužba je podneta 11.02.2014. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 100.000,00 dinara. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o kreditu zaključenog između parničnih stranaka 15.10.2007. godine i brisanje izvršne vansudske hipoteke prvog reda na predmetnom stanu, bliže određenog u izreci prvostepene presude. Uz tužbu je priložen ugovor kojim je banka odobrila tužilji kao korisniku dugoročni kredit za kupovinu nepokretnosti sa valutnom klauzulom u CHF u ukupnom iznosu kredita od 127.789,26 CHF u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj.

Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/05, 60/15, 63/15 – US i 83/15) je propisano da, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 4. Zakona o hipoteci je propisano da, predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost), može da bude: poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr).

Odredbom člana 61. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br. 6/80, 36/90, „Službeni list SRJ“ br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“ br. 115/05) je propisano da, pravo zaloge može postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i na pravima. Odredbom stava 2. ovog člana, da pravo zaloge nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke i zakona.

Odredbom člana 31. stav 1. ZPP je propisano da, ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 4. ovog člana, da, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).

Odredbom člana 469. ZPP, je propisano, da, ne smatraju se sporovima male vrednosti, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Kako se u konkretnoj situaciji tužbenim zahtevom traži utvrđenje ništavosti ugovora o kreditu i brisanje vansudske hipoteke na dvosobnom stanu, pri čemu je ukupan iznos odobrenog kredita 127.789,26 švajcarskih franaka, a sukob nadležnosti istaknut četiri godine nakon dostavljanja predmeta apelacionom sudu, ne radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 469. ZPP, bez obzira na označenu vrednost predmeta spora u tužbi i za odlučivanje o žalbi stvarno je nadležan Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić