Rešavajući sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11… 18/20), Vrhovni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu.

Odredbom člana 27. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i ako je u navedenom sporu jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi (član 27. stav 1. tačka 1.), privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u sporovima između domaćih i stranih privrednih društva, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija, odnosno između privrednih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu spora, što znači da kada se radi o privrednim subjektima za stvarnu nadležnost privrednog suda dovoljno je da je ispunjen subjektivni kriterijum. Tek ukoliko se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti. U sporovima u kome su obe stranke druga pravna lica, za suđenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti bez obzira na pravnu prirodu spora.

Odredbom člana 4. stav 3. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ( „ Službeni glasnik RS, br. 101/13) je propisano da je Viši sud u Beogradu nadležan i za sporove o autorskim i srodnim pravima i zaštiti pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova, geografskog porekla, topografije, integrisanih kola, odnosno topografije poluprovodničkih proizvoda i oplemenjivača biljnih sorti za teritoriju Republike Srbije. Odredbom člana 5. stav 2. istog zakona propisano je da je Privredni sud u Beogradu nadležan za sporove o autorskim i srodnim pravima i zaštiti pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova, geografskog porekla, topografije, integrisanih kola, odnosno topografije poluprovodničkih proizvoda i oplemenjivača biljnih sorti za teritoriju Republike Srbije.

U konkretnom slučaju radi se o sporu između tužioca i tuženog koji jesu pravna lica ( udruženja) ali nisu privredni subjekti, u kome je predmet prvobitno izvršnog postupka, a sada parnice, dug na ime naknade za javno saopštavanje fonograma. Imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite ( pravo proizvođača izdatog fonograma na naknadu od onog ko vrši javno saopštavanje fonograma), a u smislu člana 127. stav 1. tačka 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima ( „ Službeni glasnik RS, br. 104/09,...66/19),

Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 27. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova za nadležnost privrednog suda jer u sporu nisu privredni subjekti, već da je saglasno 4. stav 3. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava stvarno i mesno nadležan za postupanje Viši sud u Beogradu.

Na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković