Posle stavljanja van snage rešenja o izvršenju povodom podnetog prigovora izvršnog dužnika, dalji postupak nastavlja se kao povodom prigovora protiv platnog naloga po pravilima parničnog postupka, primenom odredaba članova 455. do 466. ZPP.

Odredbama člana 19. Zakona o parničnom postupku, propisano je da će se sud po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim ako postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu (stav 1.); ako se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, sud će po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema tužbe (stav 2.); sud može da se po prigovoru mesne nenadležnosti tuženog oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu (stav 3.); ako se tužba ne dostavlja na odgovor tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako se pripremno ročište ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje, o čemu sud mora da odluči u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora (stav 4.).

Osnovni sud u Velikoj Plani se oglasio mesno nenadležnim i spise dostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu s obzirom da je ugovorom o finansiranju programa samozapošljavanja zaključenim između stranaka, ugovorena nadležnost tog suda za slučaj spora. Odredbom člana 59. Zakona o parničnom postupku propisano je da je za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan i sud mesta plaćanja. Odredbom člana 65. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan, a stavom četvrtim istog člana propisano je da ispravu o sporazumu tužilac mora da priloži uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti.

U konkretnom slučaju postupak je iniciran predlogom za izvršenje, izvršnog poverioca, ovde tužioca, koji je podnet Osnovnom sudu u Velikoj Plani kao opšte mesno nadležnom u smislu odredbe člana 7. ZIO. Uz predlog za izvršenje izvršni poverilac je dostavio između ostalih dokaza i Ugovor o finansiranju programa samozapošljavanja od 21.08.2012. godine, zaključen između ovde tužioca i tuženog, u kojem je u članu 8. navedeno da se ugovara nadležnost suda u Beogradu (ali ne i kojeg). Takođe, tuženi kao izvršni dužnik, se u prigovoru na rešenje o izvršenju nije pozvao na ugovorenu nadležnost suda u Beogradu.

U konkretnom slučaju ne može se smatrati da je ugovorena nadležnost Prvog osnovnog suda u Beogradu, ugovorom od 21.08.2012. godine, u kojem je samo navedeno da se ugovara nadležanost suda u Beogradu, ali ne i kojeg, to se Osnovni sud u Velikoj Plani nije mogao oglasiti mesno nenadležnim.

Na osnovu izloženog, primenom člana 22. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić