Р1 45/2021 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 45/2021
03.02.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у извршном поступку извршног повериоца Националне службе за запошљавање, против извршних дужника АА из ... и ББ из ..., одлучујући о сукобу надлежности између Основног суда у Великој Плани и Првог основног суда у Београду, на седници одржаној 03.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари месно је надлежан Основни суд у Великој Плани.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Великој Плани донео је решење о извршењу И.ив 74/20 од 19.02.2020. године којим је одредио извршење по предлогу извршног повериоца и обавезао извршне дужнике да солидарно исплате новчано потраживање у износу од 325.437,09 динара, са каматом, као и трошкове извршног поступка. Након изјављивања приговора извршног дужника ББ, Основни суд у Великој Плани је донео решење Ипв Ив 40/20 од 09.07.2020. године, којим је усвојио приговор извршног дужника, ставио ван снаге решење о извршењу И.ив 74/20 од 19.02.2020. године, одлучио да се поступак настави као поводом приговора против платног налога и одредио застој извршног поступка у односу на извршног дужника ББ до правноснажног окончања парничног поступка, те списе предмета доставио парничном одељењу Основног суда у Великој Плани на даљи поступак.

Основни суд у Великој Плани се решењем П 1106/20 од 16.09.2020. године огласио месно ненадлежним и предмет доставио Првом основном суду у Београду као месно надлежном суду.

Први основни суд у Београду није прихватио своју месну надлежност већ је предмет доставио Врховном касационом суд ради решавања насталог сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 116/08...87/17) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Великој Плани.

После стављања ван снаге решења о извршењу поводом поднетог приговора извршног дужника, даљи поступак наставља се као поводом приговора против платног налога по правилима парничног поступка, применом одредаба чланова 455. до 466. ЗПП.

Одредбама члана 19. Закона о парничном поступку, прописано је да ће се суд по службеној дужности огласити месно ненадлежним ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда, најкасније у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу (став 1.); ако се тужба не доставља туженом на одговор, суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема тужбе (став 2.); суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу (став 3.); ако се тужба не доставља на одговор тужени може да истакне приговор месне ненадлежности најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу, ако се припремно рочиште не одржава, а пре упуштања у расправљање, о чему суд мора да одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора (став 4.).

Основни суд у Великој Плани се огласио месно ненадлежним и списе доставио Првом основном суду у Београду с обзиром да је уговором о финансирању програма самозапошљавања закљученим између странака, уговорена надлежност тог суда за случај спора. Одредбом члана 59. Закона о парничном поступку прописано је да је за суђење у споровима имаоца менице или чека против потписника, поред суда опште месне надлежности, надлежан и суд места плаћања. Одредбом члана 65. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да ако законом није прописана искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан, а ставом четвртим истог члана прописано је да исправу о споразуму тужилац мора да приложи уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности.

У конкретном случају поступак је инициран предлогом за извршење, извршног повериоца, овде тужиоца, који је поднет Основном суду у Великој Плани као опште месно надлежном у смислу одредбе члана 7. ЗИО. Уз предлог за извршење извршни поверилац је доставио између осталих доказа и Уговор о финансирању програма самозапошљавања од 21.08.2012. године, закључен између овде тужиоца и туженог, у којем је у члану 8. наведено да се уговара надлежност суда у Београду (али не и којег). Такође, тужени као извршни дужник, се у приговору на решење о извршењу није позвао на уговорену надлежност суда у Београду.

У конкретном случају не може се сматрати да је уговорена надлежност Првог основног суда у Београду, уговором од 21.08.2012. године, у којем је само наведено да се уговара надлежаност суда у Београду, али не и којег, то се Основни суд у Великој Плани није могао огласити месно ненадлежним.

На основу изложеног, применом члана 22. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић