U nastavku postupka, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P 17285/18 od 11.02.2020. godine kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, odbio deo zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete i obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Istom presudom, taj sud se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ljudskih prava iz člana 21. Ustava Srbije, shodno odredbi člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova kojom je propisano da viši sud u prvom stepenu sudi u sporovima za zaštitu od diskriminacije, što podrazumeva i naknadu štete zbog diskriminacije. Protiv navedene presude tužena je izjavila žalbu, nakon čega su spisi dostavljeni Višem sudu u Beogradu, koji se rešenjem Gž 13927/20 od 17.09.2020. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tužene i spise predmeta ustupio Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom za odlučivanje, ukazujući da je tužena izjavila žalbu protiv presude donete u sporu koji u smislu člana 468. ZPP ne predstavlja spor male vrednosti, jer je vrednost predmeta spora u vreme podnošenja tužbe 16.09.2010. godine iznosila 360.000,00 dinara, što prelazi iznos od 3.000 evra, zbog čega je, u smislu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, apelacioni sud nadležan da odlučuje o izjavljenoj žalbi.

Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio svoju nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari ukazujući da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17285/18 od 11.02.2020. godine odlučeno o zahtevu za naknadu materijalne štete u iznosu od 18.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i da je istovremeno tom presudom odlučeno i o prigovoru stvarne nenadležnosti suda. Po oceni apelacionog suda, saglasno članu 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, o žalbama izjavljenim na presude osnovnih sudova donetih u sporovima male vrednosti, kao i o žalbama izjavljenim protiv rešenja osnovnih sudova, odlučuje viši sud u drugom stepenu, zbog čega je u konkretnom slučaju za odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv ovakve odluke nadležan viši sud u drugom stepenu.

Prema članu 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na rešenja u građansko pravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja i u vanparničnim postupcima. Članom 24. stav 1. tačka 3. istog zakona propisano je da apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 15. stav 2. ZPP propisano je da ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste.

Kako iz sadržine spisa proizlazi da se pobija presuda u ponovnom postupku kome je prethodilo žalbeno odlučivanje od strane Apelacionog suda u Beogradu, koji je prethodno ukinuo prvostepenu presudu, te kako tužilac u ponovnom postupku nije menjao sadržinu nepresuđenog dela tužbenog zahteva o kojem je odlučivao prvostepeni sud, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda za odlučivanje o izjavljenoj žalbi nadležan Apelacioni sud u Beogradu, koji je prethodnim žalbenim odlučivanjem zasnovao svoju nadležnost.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić