Nakon ponovno sprovedenog postupka, Osnovni sud u Lebanu doneo je presudu P1 17/17 od 23.10.2018. godine, kojom je u stavu prvom izreke odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja neprekidnim radom dužim od 24 meseca na određeno vreme, u periodu od 08.05.2013. do 09.09.2015. godine, na poslovima ..., zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 08.05.2013. godine pa nadalje i da se tuženi obaveže da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme na radnom mestu ... ili da je rasporedi na odgovarajuće radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi. Stavom drugim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, tužba tužilje u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji nadoknadi štetu u vidu manje isplaćene zarade od ugovorene naknade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i radnih naloga u odnosu na zaradu koja odgovara za radno mesto ..., za period od 08.05.2013. godine do 09.09.2015. godine, u iznosu od 163.952,23 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.09.2015. godine pa do konačne isplate i da joj tuženi uplati pripadajuće doprinose kod nadležnih službi socijalnog osiguranja, Fonda PIO, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tuženi da plati tužilji na ime naknade za izgubljene zarade, za period od 09.09.2015. godine do 01.07.2016. godine, iznos od 267.940,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2016. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.950,00 dinara. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 200/19 od 29.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P1 17/17 od 23.10.2018. godine, u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda u delu stava prvog izreke u odnosu na zahtev tužilje za utvrđenje da je kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme tako što je u tom delu usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je tužilja neprekidnim radom na određeno vreme kod tuženog dužem od 24 meseca na poslovima inkasanta zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 08.05.2013. godine, pa je obavezan tuženi da tužilju rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, za deo zahteva tužilje kojim je traženo da se obaveže tuženi da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme na radno mesto ... i u tom delu tužba tužilje je odbačena. Stavom četvrtim izreke, ukinuto je rešenje o odbačaju tužbe iz stava drugog izreke presude Osnovnog suda u Lebanu P1 17/17 od 23.10.2018. godine, kao i rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu četvrtom izreke pobijane presude i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Prema članu 387. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema članu 402. istog zakona, u postupku po žalbi protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na žalbu protiv presude, osim odredbe člana 383. stav 4. ovog zakona, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano. Pomenuta odredba člana 383. stav 4. ZPP, odnosi se na raspravu pred drugostepenim sudom.

Iz navedenih odredaba ZPP proizlazi da član 402. ne isključuje primenu odredbe člana 387. stav 3. ZPP, koja se odnosi na zabranu dvostrukog ukidanja prvostepenih odluka. Iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi da ako je odluka u istoj parnici bila ukinuta, sud koji odlučuje o žalbi dužan je da vodi računa o primeni pravila o zabrani višestrukog ukidanja. Samim tim proizlazi da Apelacioni sud u Nišu nije imao zakonske mogućnosti da presudom Gž1 200/19 od 29.01.2020. godine ponovo ukine rešenje o odbačaju tužbe, kao ni rešenje o troškovima postupka, sadržana u stavu drugom i četvrtom izreke presude Osnovnog suda u Lebanu P1 17/17 od 23.10.2018. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, jer su navedena rešenja prethodno već bila ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 271/17 od 31.01.2017. godine.

Imajući u vidu da je u ovom parničnom postupku prvostepena odluka u označenom delu već jedanput bila ukinuta, to će Apelacioni sud u Nišu nakon što stavi van snage svoje rešenje koje je doneto suprotno zakonu, ponovo odlučiti o žalbi tužilje na zakonom propisan način.

Na osnovu člana 22. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić