Након поновно спроведеног поступка, Основни суд у Лебану донео је пресуду П1 17/17 од 23.10.2018. године, којом је у ставу првом изреке одбијен као неоснован, тужбени захтев тужиље којим је тражено да се утврди да је тужиља непрекидним радом дужим од 24 месеца на одређено време, у периоду од 08.05.2013. до 09.09.2015. године, на пословима ..., засновала радни однос на неодређено време почев од 08.05.2013. године па надаље и да се тужени обавеже да са тужиљом закључи уговор о раду на неодређено време на радном месту ... или да је распореди на одговарајуће радно место које одговара њеној стручној спреми. Ставом другим изреке, одбачена је, као недозвољена, тужба тужиље у делу којим је тражено да се обавеже тужени да тужиљи надокнади штету у виду мање исплаћене зараде од уговорене накнаде по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу и радних налога у односу на зараду која одговара за радно место ..., за период од 08.05.2013. године до 09.09.2015. године, у износу од 163.952,23 динара, са законском затезном каматом почев од 09.09.2015. године па до коначне исплате и да јој тужени уплати припадајуће доприносе код надлежних служби социјалног осигурања, Фонда ПИО, Завода за здравствено осигурање и Националне службе за запошљавање. Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиље којим је тражено да се обавеже тужени да плати тужиљи на име накнаде за изгубљене зараде, за период од 09.09.2015. године до 01.07.2016. године, износ од 267.940,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.07.2016. године до коначне исплате. Ставом четвртим изреке обавезана је тужиља да туженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 18.950,00 динара. Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 200/19 од 29.01.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Лебану П1 17/17 од 23.10.2018. године, у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда у делу става првог изреке у односу на захтев тужиље за утврђење да је код туженог засновала радни однос на неодређено време тако што је у том делу усвојен тужбени захтев тужиље и утврђено да је тужиља непрекидним радом на одређено време код туженог дужем од 24 месеца на пословима инкасанта засновала радни однос на неодређено време почев од 08.05.2013. године, па је обавезан тужени да тужиљу распореди на радно место које одговара њеној стручној спреми. Ставом трећим изреке, укинута је првостепена пресуда у преосталом делу става првог изреке, за део захтева тужиље којим је тражено да се обавеже тужени да са тужиљом закључи уговор о раду на неодређено време на радно место ... и у том делу тужба тужиље је одбачена. Ставом четвртим изреке, укинуто је решење о одбачају тужбе из става другог изреке пресуде Основног суда у Лебану П1 17/17 од 23.10.2018. године, као и решење о трошковима поступка, садржано у ставу четвртом изреке побијане пресуде и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Према члану 387. став 3. Закона о парничном поступку, у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење. Према члану 402. истог закона, у поступку по жалби против решења сходно се примењују одредбе овог закона, које се односе на жалбу против пресуде, осим одредбе члана 383. став 4. овог закона, уколико овим законом није другачије прописано. Поменута одредба члана 383. став 4. ЗПП, односи се на расправу пред другостепеним судом.

Из наведених одредаба ЗПП произлази да члан 402. не искључује примену одредбе члана 387. став 3. ЗПП, која се односи на забрану двоструког укидања првостепених одлука. Из цитираних законских одредаба произлази да ако је одлука у истој парници била укинута, суд који одлучује о жалби дужан је да води рачуна о примени правила о забрани вишеструког укидања. Самим тим произлази да Апелациони суд у Нишу није имао законске могућности да пресудом Гж1 200/19 од 29.01.2020. године поново укине решење о одбачају тужбе, као ни решење о трошковима поступка, садржана у ставу другом и четвртом изреке пресуде Основног суда у Лебану П1 17/17 од 23.10.2018. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, јер су наведена решења претходно већ била укинута решењем Апелационог суда у Нишу Гж1 271/17 од 31.01.2017. године.

Имајући у виду да је у овом парничном поступку првостепена одлука у означеном делу већ једанпут била укинута, то ће Апелациони суд у Нишу након што стави ван снаге своје решење које је донето супротно закону, поново одлучити о жалби тужиље на законом прописан начин.

На основу члана 22. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић