Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ broj 98/06), propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' - međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, ''Službeni glasnik RS'' - međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročište i glavnog pretresa i izradu odluka.

Vrhovni kasacioni sud je analizom dužine trajanja celokupnog postupka zaključio da prigovor predlagača nije osnovan. U konkretnom slučaju se radi o parničnom postupku u kome se sudi u granicama razumnog roka. Celokupni postupak od podnošenja tužbe 05.02.2014. godine pa do odlučivanja prigovoru traje u granicama razumnog roka.

Imajući u vidu da je prigovor radi ubrzanja postupka podnet Vrhovnom kasacionom sudu 29.06.2020. godine, da je revizija sa predmetom Apelacionog suda u Kragujevcu primljena u Vrhovni kasacioni sud 29.05.2019. godine, da je nakon dostavljanja revizije Vrhovnom kasacionom sudu proglašeno vanredno stanje 15.03.2020. godine, koje je ukinuto 06.05.2020. godine, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prigovor za ubrzanje postupka u navedenom predmetu neosnovan. Naime, u toku trajanja vanrednog stanja, saglasno Zaključku Visokog saveta sudstva od 18.03.2020. godine održavala su se samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji, koji su taksativno navedeni u zaključku, pa je postojala objektivna nemogućnost da sudija izvestilac, odluči u roku koji se navodi u prigovoru. Polazeći od navedenih okolnosti, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da postupak u celini traje u granicama razumnog roka i da u ovoj fazi postupka nema razloga da se sudu naloži ubrzano postupanje.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom izreke odbio i zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku.

Sudija

Branislava Apostolović,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba

u roku od 8 dana Vrhovnom kasacionom sudu.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić