Одредбом члана 18. став 3. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“ број 98/06), прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега. Одредбом члана 10. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.

Одредбом члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (''Службени лист СЦГ'' - међународни уговори, бр. 9/2003, 5/2005 и 7/2005, ''Службени гласник РС'' - међународни уговори, бр.12/2010 и 10/2015), између осталог, прописано је да свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ број 40/15), прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочиште и главног претреса и израду одлука.

Врховни касациони суд је анализом дужине трајања целокупног поступка закључио да приговор предлагача није основан. У конкретном случају се ради о парничном поступку у коме се суди у границама разумног рока. Целокупни поступак од подношења тужбе 05.02.2014. године па до одлучивања приговору траје у границама разумног рока.

Имајући у виду да је приговор ради убрзања поступка поднет Врховном касационом суду 29.06.2020. године, да је ревизија са предметом Апелационог суда у Крагујевцу примљена у Врховни касациони суд 29.05.2019. године, да је након достављања ревизије Врховном касационом суду проглашено ванредно стање 15.03.2020. године, које је укинуто 06.05.2020. године, па Врховни касациони суд налази да је приговор за убрзање поступка у наведеном предмету неоснован. Наиме, у току трајања ванредног стања, сагласно Закључку Високог савета судства од 18.03.2020. године одржавала су се само суђења која не трпе одлагања у предметима у кривичној и грађанској материји, који су таксативно наведени у закључку, па је постојала објективна немогућност да судија известилац, одлучи у року који се наводи у приговору. Полазећи од наведених околности, Врховни касациони суд је оценио да поступак у целини траје у границама разумног рока и да у овој фази поступка нема разлога да се суду наложи убрзано поступање.

Имајући у виду наведено, применом члана 10. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучено је као у изреци.

Врховни касациони суд је у ставу другом изреке одбио и захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка, на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, сходном применом одредбе члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, имајући у виду да предлагач није успео у поступку.

Судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења дозвољена је жалба

у року од 8 дана Врховном касационом суду.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић