Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Po odredbi člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Prema članu 1. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, svrha ovog zakona jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka (član 4.).

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 1303/2021, te je otuda njegov prigovor neosnovan. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Sud ceni da li je ukupna dužina trajanja postupka do podnošenja prigovora razumna ili nije, pri čemu ima u vidu ukupno trajanje postupka od podnošenja inicijalnog akta kojim se postupak pokreće. To dalje podrazumeva da se postupak mora posmatrati kao celina od podnošenja tužbe, a ne samo od dana kada je spis primljen u Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o reviziji. Ukupno trajanje postupka u konkretnom slučaju, od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja (odlučivanje u dve instance) je dve godine, šest meseci i deset dana, a do podnošenja prigovora četiri godine i deset dana, što je u granicama razumnog roka za trajanje suđenja u različitim instancama i po praksi Evropskog suda za ljudska prava. Činjenica da o reviziji nije odlučeno do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka, sama po sebi ne ukazuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je predmet (naredbom od 15.07.2022. godine) raspoređen sudiji koja je predložila rok u kome postupak može da se okonča. Po predlogu sudije predmet će izneti na prvu sednicu veća radi odlučivanja o reviziji (nakon povratka sa godišnjeg odmora 30.08.2022. godine) što je objektivno primeren rok za preduzimanje radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak (manje od četiri meseca od podnošenja prigovora 16.06.2022. godine), pa se upravo iz ovih razloga i ukupnog trajanja postupka, postupanje Vrhovnog kasacionog suda ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Imajući u vidu navedeno primenom člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci, a o prigovoru je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova na osnovu člana 7. stav 2. tog zakona.

S U D I J A

Dragana Marinković, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić