Vrhovni sud, sudija Tatjana Matković Stefanović, u predmetu predlagača AA, ... ..., ..., čiji je punomoćnik Ljubica Tomić, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o prigovoru predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Prev 237/2025, doneo je dana 11.06.2025. godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, prigovor predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Prev 237/2025.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je dana 13.05.2025. godine podneo Vrhovnom sudu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Vrhovnog suda Prev 237/2025 sa predlogom da se u smislu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloži postupajućem veću da predmet tretira kao hitan i prioritetan za odlučivanje.

Odlučujući o prigovoru u smislu člana 7, 9, 10. i 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 40/15), Vrhovni sud je našao da je prigovor neosnovan.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, iz izveštaja sudije izvestioca u predmetu Prev 237/2025 utvrđeno je da je postupak pokrenut pred Privrednim sudom u Požarevcu, 31.12.2018. godine tužbom tužioca AD „Goša“ Fabrika za proizvodnju specijalne opreme ... protiv AA, ..., radi naknade štete u iznosu od 2.113.470,42 evra sa zateznom kamatom od 01.01.2014. godine. Rešenjem suda od 09.01.2019. godine naloženo je tužiocu da dostavi overeni prevod tužbe, priloženih isprava i rešenja od 09.01.2019. godine, kojim se tuženom nalaže da podnese sudu odgovor na tužbu u pisanom obliku, na nemačkom jeziku, po kom rešenju je tužilac postupio 01.02.2019. godine. Nakon toga, dana 07.02.2019. godine, tužilac je dostavio podnesak sa povećanim zahtevom, sa priloženim nalazom i mišljenjem veštaka dana 07.02.2019. godine. Dopisom od 08.02.2019. godine sud ga je pozvao da podnesak i prilog prevede i dostavi sudu radi dostavljanja tuženom u ..., po kom dopisu je tužilac postupio 11.03.2019. godine. Tužilac je 22.02.2019. godine predložio određivanje privremene mere. Dana 19.04.2019. godine tuženi je podneo odgovor na tužbu, a podneskom od 17.05.2019. godine izjasnio se na preinačenje tužbe i na predlog za određivanje privremene mere.

Rešenjem od 20.05.2019. godine, prvostepeni sud je odbio prigovor međunarodne nenadležnosti domaćeg suda protiv koga je tuženi podneo žalbu 14.06.2019. godine o kojoj je Privredni apelacioni sud odlučio rešenjem Pž 3939/19 od 13.11.2019. godine tako što je odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. Drugostepeno rešenje dostavljeno je strankama 25.11.2019. godine.

Rešenjem prvostpenog suda P 580/2018 od 04.12.2019. godine određena je privremena mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja tužioca protiv koga je tuženi izjavio žalbu 30.12.2019. godine, o kojoj je Privredni apelacioni sud odlučio rešenjem Pž 585/20 od 20.02.2020. godine, tako što je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Pripremno ročište u ovoj pravnoj stvari održano je 26.05.2020. godine, a tužilac je podneskom od 19.06.2020. godine dostavio prevod elektronske korespondencije parničnih stranaka. Ročište za glavnu raspravu zakazano za dan 10.07.2020. godine nije održano saglasno predlogu parničnih stranaka, pri čemu je sledeće zakazano za 15.09.2020. godine, a u međuvremenu je na mesto tužioca stupilo BB DOO ... . Na ročištu održanom dana 15.09.2020. godine tuženi je tražio rok radi izjašnjenja podnesak tužioca o promeni tužioca od 04.09.2020. godine, da bi sledeće ročište bilo zakazano za 15.10.2020. godine, kada je dozvoljeno da umesto dotadašnjeg tužioca u parnicu stupi novooznačeni tužilac. Rešenjem od 19.11.2020. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, kao i izvođenje dokaza saslušanjem svedoka i zakonskih zastupnika stranaka i vremenski okvir trajanja postupka od 20 ročišta i 24 meseca.

Na predlog tuženog, zbog sprečenosti zakonskog zastupnika i aktuelne epidemiološke situacije izazvane „Korona virusom“ i ograničenjem putovanja, ročište zakazano za 26.01.2021. godine odloženo je za 23.02.2021. godine. Podneskom od 26.01.2021. godine tuženi je predložio izmenu privremene mere određene rešenjem od 04.12.2019. godine. Na zakazano ročište za dan 23.02.2021. godine pristupio je jedan svedok, ali nije saslušan, a dana 26.03.2021. godine održano je ročište povodom predloga za izmenu odluke o privremenoj meri, o kom predlogu je sud odlučio rešenjem od 29.03.2021. godine.

Nalaz i mišljenje veštaka od 14.05.2021. godine dostavljen je strankama 19.05.2021. godine i 18.08.2021. godine i ostavljen im je rok za izjašnjenje. Veštak se izjasnio na primedbe 15.06.2021. godine, a ročište za glavnu raspravu održano je 17.06.2021. godine, pri čemu su usledili novi podnesci parničnih stranaka, na koje se veštak izjasnio 05.07.2021. godine.

Dana 20.07.2021. godine, sudu je dostavljeno obaveštenje o stranom pravu od strane Ministarstva pravde. Ročišta su održana 05.10.2021. godine i 06.10.2021. godine radi saslušanja svedka i zakonskih zastupnika stranaka. Veštak je izradio dopunu nalaza i mišljenja 16.12.2021. godine, koja je strankama dostavljena 20.12.2021. godine. Tužilac je preinačio tužbu kome se tuženi protivio, a dostavio je primedbe na nalaz i mišljenje veštaka, o kojima se veštak izjasnio pismeno 15.03.2022. godine. Sud je dozvolio preinačenje tužbe na ročištu 05.04.2022. godine, na kome je naložio tuženom da dostavi overene prevode članova Nemačkog građanskog zakonika, po kom nalogu je tuženi postupio 09.05.2022. godine. Rešenjem od 06.05.2022. godine određena je dopuna nalaza i mišljenja veštaka, koja je dostavljena stranakama 07.06.2022. godine.

Na ročištu održanom dana 16.06.2022. godine veštaku je naloženo da se u ostavljenm roku izjasni na primedbe iznete od strane stučnog lica tuženog. Povodom dopune nalaza i mišljenja veštaka od 14.09.2022. godine, tuženi je tražio odlaganje ročišta radi izjašnjenja stučnog lica tuženog, pa je sud ročište za glavnu raspravu zakazanu za 22.09.2022. godine odložio za 22.12.2022. godine. Usledio je podnesak tuženog od 03.10.2022. godine, kojim se izjašnjava na nalaz veštaka, pa je sud naložio dopunu izjašnjenja veštaka od 14.09.2022. godine. Veštak se izjasnio 17.10.2022. godine, u vezi naloga suda da tuženom dostavi dokumentaciju pobrojanu osnovnim i dopunskim nalazima, ističući da se radi o nekoliko hiljada dokumenata koje je imao uvid u postupku izrade nalaza i mišljenja, koje nema skenirane i u prilogu osnovnog nalaza dostavio je 36 priloga i specifikaciju dokumentacije u kojima je ista pobrojana.

Tuženi je tražio dopunski rok za izjašnjenje na nalaz i mišljenje sudskog veštaka, navodeći obimnost dopunskog nalaza i mišljenja koji se mora prevesti tuženom na nemački jezik. Dana 29.11.2022. godine sud je naložio tuženom da dostavi prevedeno na nemački jezik zamolnicu, tužbu, odgovor na tužbu, zapisnike sa ročište i podneske tuženog i komercijalne ugovora radi pribavljanja obaveštenja o sadržini nemačkog prava. Podneskom od 08.12.2022. godine tuženi je dostavio prevod tražene dokumentacije. Ministarstvu pravde dostavljena je dopuna zamolnice 09.12.2022. godine.

Veštak se izjasnio na primedbe stručnog lica tuženog od 07.12.2022. godine dana 30.12.2022. godine. Prvostepeni sud je otkazao ročište za glavnu raspravu od 23.02.2023. godine, jer Ministarstvo pravde nije dostavilo obaveštenje o stranom pravu po dopuni zamolnice i novo je zakazano za 09.05.2023. godine. Dana 02.05.2023. godine tuženi je dostavio podnesak o izjašnjenju stručnog lica na poslednji nalaz i mišljenje sudskog veštaka od 30.12.2022. godine. Ročište zakazano za 20.06.2023. godine otkazano je jer Ministarstvo pravde nije dostavlo obaveštenje o stranom pravu, pri čemu je sud urgirao podneskom od 09.05.2023. godine i isto se tek izjasnilo po traženju suda od 23.05.2023. godine.

Ministarstvo pravde je dostavilo sudu 14.09.2023. godine kopiju dopisa Savezne kancelarije za pravdu Savezne Republike Nemačke od 01.08.2023. godine, sa priloženim relevantnim propisima na nemačkom jeziku. Na ročištu održanom dana 14.09.2023. godine naloženo je tuženom da dostavi overeni prevod, koji je dostavio 29.09.2023. godine. Veštak ekonomske struke se još jednom izjasnio 04.10.2023. godine, pa je sud zatražio dopunu 10.10.2023. godine po kojoj je veštak postupio 18.10.2023. godine, a tuženi je 30.10.2023. godine dostavio nove primedbe stručnog lica na koje se veštak izjasnio 02.11.2023. godine.

Na ročištu održanom dana 07.11.2023. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev prema nalazu veštaka, pa je ostavljen rok tuženom za izjašnjenje, što je usledilo podneskom od 21.11.2023. godine, a glavna rasprava zaključena je 22.11.2023. godine.

Glavna rasprava je ponovo otvorena 05.12.2023. godine, radi dopune dokaznog postupka prema navodima iz podneska tuženog od 29.11.2023. godine, koji je sudu pristupio 04.12.2023. godine. Sledi izjašnjenje veštaka od 27.12.2023. godine, zatim ročišta od 15.01.2024. godine, 19.02.2024. godine i 14.03.2024. godine, na kome je zaključena glavna rasprava.

Prvostepena presuda je ekspedovana 16.04.2024. godine, protiv koje je tuženi izjavio žalbu 23.05.2024. godine, a tužilac podneo odgovor na žalbu 30.05.2024. godine. Spisi predmeta su ekspedovani Privrednom apelacionom sudu dana 31.05.2024. godine, a drugostepena presuda je doneta 18.07.2024. godine i dostavljena punomoćnicima parničnih stranaka 15.08. odnosno 21.08.2024. godine.

Protiv drugostepene presude stranke su izjavile revizije i to tužilac preporučenom pošiljkom 10.09.2024. godine, a tuženi 19.09.2024. godine. Iste su dostavljene protivnim stranama na odgovor. Na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva od 02.10.2024. godine, Privredni sud u Požarevcu je dostavio spise P 580/18 istom radi uvida 07.10.2024. godine, sa navodima da je potrebno da se vrate u što kraćem roku, jer su izjavljene revizije kako bi se dostavile Vrhovnom sudu. Vrhovno javno tužilaštvo je vratilo spise Privrednom sudu u Požarevcu 11.10.2024. godine, te su isti spisi dana 14.10.2024. godine dostavljeni preko Privrednog apelacionog suda Vrhovnom sudu radi donošenja odluke povodom izjavljenih revizija. Odgovor tuženog na reviziju tužioca, primljen je u Privredni sud u Požarevcu 17.10.2024. godine, koji je dostavljen Privrednom apelacionom sudu kao i podnesak tuženog od 31.12.2024. godine kojim tuženi traži ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti, sa razloga što prvostepena i drugostepena presuda glase na različite iznose. Privredni sud u Požarevcu je odbio zahtev tuženog rešenjem P 580/2018 od 24.01.2025. godine, protiv koga je tuženi izjavio žalbu 13.02.2025. godine, na koju je tužilac podneo odgovor, a Privredni apelacioni sud je rešenjem Pž 934/25 od 10.04.2025. godine odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepeno rešenje od 24.01.2025. godine.

Nakon što je primio spise predmeta Privrdnog suda u Požarevcu P 580/2018 radi odlučivanja o izjavljenim revizijama protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2987/24 od 18.07.2024. godine, po kojma je u Vrhovnom sudu formiran predmet Prev 951/2024, Vrhovnom sudu je dostavljen podnesak tužioca od 31.01.2025. godine sa zahtevom za ispravku drugostepene presude. Vrhovni sud je rešenjem Prev 951/2024 od 18.02.2025. godine vratio spise predmeta Privrednom apelacionom sudu radi dopune postupka kako bi ocenio ispunjenost uslova za ispravku presude. Privredni apelacioni sud je rešenjem Pž 2987/24 od 27.03.2025. godine ispravio presudu tog suda i spisi su ponovo dostavljeni Vrhovnom sudu 16.04.2025. godine radi odlučivanja o izjavljenim revizijama.

Nakon toga tuženi je zatražio uvid u spise podneskom od 13.05.2025. godine i isti je izvršen 20.05.2025. godine. Istog dana tuženi je ponovo zatražio uvid u spise i fotokopiranje spisa, pa je odobrenjem sudije fotokopirao deo spisa Privrednog suda u Požarevcu. Nakon toga je predmet iznet postupajućem sudiji izvestiocu.

Prema izjašnjenju sudije izvestioca o revizijama će se odlučiti po redosledu prijema predmeta u radu, uz zakonom predviđene izuzetke.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročište i glavnog pretresa i izradu odluka.

Imajući u vidu navedene odredbe u kontesktu utvrđenih činjenica, Vrhovni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da je njegov prigovor neosnovan.

Predlagač u prigovoru radi ubrzanja postupka potencira dužniu trajanja celokupnog postupka, ističući da je započet još 2018. godine u toku koga je održano 16 ročišta, a tri ročišta imaju status neodržanog, pa smatra da su ispunjeni uslovi za podnošenje prigovora.

Izjašnjavajući se na ove navode, Vrhovni sud nalazi da vreme trajanja postupka je bitno merilo za primenu standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja suđenja u različitim instancama. U presudi Donadje v Francuska od 07.02.2006. godine, stav 46. koji sud je izrazio mišljenje da je u granicama razumnog roka dvostepeni sudski postupak koji traje do pet godina. U vezi istog Vrhovni sud smatra da je ESLJP kroz svoju praksu odredio okvirni rok trajanja sudskog postupka čija primena nije automatska već zavisi od okolnosti pojedinačnog slučaja.

U konkretnom slučaju tužba je podneta poslednjeg dana 2018. godine 31.12.2018. godine, prvostepena presuda je doneta dana 14.03.2024. godine, a drugostepena presuda dana 18.07.2024. godine, te proizilazi da je postupak u konkretnom slučaju pravnosnažno okončan za nepunih šest godina, pri čemu trajanje postupka samo po sebi nije dovoljno da u ovom slučaju dovede do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iz analize celokupnog postupka ne može se zaključiti da je dužina trajanja postupka posledica neažurnog i neefikasnog postupanja suda. Naprotiv, ročišta su redovno održavana po pravilu na svakih mesec dana, što je izuzetno efikasno postupanje od strane suda, pri čemu je veći vremenski razmak u zakazivanju ročišta bio posledica izrade nalaza i mišljenja veštaka, dostavljanja sadržine stranog prava od strane Ministarstva pravde. Ne mogu se prihvatiti navodi iz prigovora predlagača da je na dužinu trajanja postupka u velikoj meri uticalo držanje suda u pogledu veštačenja od strane veštaka ekonomsko- finansijske stuke na okolnost visine izgubljene dobiti.

U konkretnom slučaju radi se o sporu sa međunarodnim elementom, takođe o izrazito složenom predmetu u kome je neophodno bilo izvođenje dokaza veštačenjem. Tačno je da je dostavljeno više izjašnjenja od strane veštaka što je uticalo na dužinu trajanja postupaka, ali ista su usledila kao posledice stavljanja primedbe od strane stručnog lica tuženog na svako dostavljeno izjašnjenje sudskog veštaka. Naime, veštačenje u ovoj pravnoj stvari određeno je rešenjem od 19.11.2020. godine, a nalaz i mišljenje sačinjen je 14.05.2021. godine, na osnovu obimne dokumentacije i dostavljen je strankama 19.05.2021. godine i 18.08.2021. godine.

Iz gore izloženog izveštaja sudije izvestioca vidi se da je predlagač – tuženi na svako izjašnjenje stavljao primedbe, te u takvoj procesnoj situaciji, sud postupao u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i nalagao veštaku izjašnjenje na iste. Predlagač se u prigovoru poziva na zakonsku dužnost suda da primeni član 271. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Povodom ovog Vrhovni sud naglašava da sud upravlja postupkom, kao i da navedena odredba ovlašćuje sud u situaciji kada se neusaglase nalaz i stručna mišljenja više veštaka, što u konkretnom slučaju nije bilo. Sa druge strane može se reći da na dužinu postupka svakako su uticali i pravni lekovi koji su izjavljivani u skladu sa Zakonom o parničnom postupku i o kojima je blagovremeno odlučivano počevši prvo od pravnog leka na rešenje o odbijanju prigovora međunarodne nadležnosti domaćeg suda izjavljen od strane tuženog, pa i na rešenje o određivanju privremene mere.

Ceneći navode iz prigovora, ne može se govoriti ni o dugom trajanju postupka pred Vrhovnim sudom, budući da su spisi dostavljeni u oktobru 2024. godine, pri čemu je revizijskom sudu dostavljen podnesak tužioca od 31.01.2025. godine sa zahtevom za ispravku presude povodom koga je Vrhovni sud postupio već 18.02.2025. godine i doneo rešenje kojim se Privrednom apelacionom sudu vraćaju spisi predmeta radi dopune postupka. Vrhovnom sudu su naknadno dostavljeni spisi 16.04.2025. godine i zavedeni pod brojem Prev 237/2025.

Ceneći navode predlagača u vezi značaja predmeta za predlagača, uvidom u spise predmeta VIII Su 445/2024 utvrđeno je da su punomoćnici stranaka tužioca i tuženog podnosili zahtev Sudskoj upravi za prekoredno rešavanje predmeta i da su obavešteni da nisu ispunjeni uslovi za prekoredno rešavanje predmeta.

S obzirom na navedeno, a ceneći sve kriterijume iz odredbe člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Prev 237/2025.

Predlagaču nisu dosuđeni troškovi postupka, s obzirom da predlagač nije uspeo u postupku.

Sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja predlagači imaju pravo žalbe Vrhovnom sudu u

roku od osam dana od dana prijema ovog rešenja.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković