Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu navedene odredbe u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da je njegov prigovor neosnovan.

Vreme trajanja postupka je bitno merilo za primenu standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja suđenja u različitim instancama. U presudi Donadje v. Francuske, od 07.02.2006. godine, stav 46, taj sud je izrazio mišljenje da je u granicama razumnog roka dvostepeni sudski postupak koji traje do pet godina. U vezi iznetog, Vrhovni kasacioni sud smatra da je ESLJP kroz svoju praksu odredio okvirni rok trajanja sudskog postupka, čija primena nije „automatska“ već zavisi od okolnosti pojedinačnog slučaja. U konkretnom slučaju postupak je pravnosnažno okončan za tri godine i četiri meseca. Trajanje postupka, samo po sebi, nije dovoljno da u ovom slučaju dovede do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Po daljem nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, povredu prava na suđenje u razumnom roku mogu da prouzrokuju dugotrajna i neopravdana kašnjenja u vršenju pojedinih procesnih radnji, iako sudski postupak u celini ne traje nerazumno dugo. U postupanju prvostepenog i drugostepenog suda nije bilo propusta koji bi bili podobni da prouzrokuju povredu prava na suđenje u razumnom roku. Njihov pojedinačni i ukupni doprinos dužini trajanja suđenja nije od uticaja na drugačiju odluku o prigovoru, s obzirom na dužinu trajanja sudskog postupka i aktivnu ulogu nižestepenih sudova u suđenju. Sudovi su učestalo preduzimali procesne radnje da bi obezbedili razvoj procesnog odnosa u vremenu.

Imajući u vidu trajanje postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja, kao i druga zakonom pripisana merila (predmet i složenost suđenja, značaj suđenja za predlagača, njegovo ponašanje i postupanje sudova), Vrhovni kasacioni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je postupak pravnosnažno okončan u granicama razumnog roka.

Pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom. Ovom sudu su spisi dostavljeni 01.10.2019. godine radi odlučivanja o reviziji predlagača. Nakon upoznavanja sa sadržinom prigovora, sudija izvestilac je uzela predmet u rad i 11.02.2021. godine donela revizijsku odluku, a predmet je trenutno u fazi ekspedicije. Prema standardu Evropskog suda za ljudska prava trajanje instancionog sudskog postupka (uključujući tu i postupak po reviziji) je u granicama razumnog roka ako je okončan za šest godina (presuda Gosa v. Poljske, od 09.01.2007. godine, stav 66-72). U konkretnom slučaju, postupak je započet podnošenjem tužbe 15.12.2015. godine, a okončan 11.02.2021. godine donošenjem odluke po reviziji. Sudski postupak u tri stepena odlučivanja trajao je pet godina i dva meseca, što se uklapa u standard trostepenog odlučivanja, koji je postavljen u praksi ESLJP.

Imajući u vidu napred utvrđeno, kao i da je prigovor ostvario svoju svrhu koja se ogleda u delotvornom ubrzanju sudskog postupka, s obzirom da je odmah posle njegovog izjavljivanja doneta revizijska odluka, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u izreci.

V. f. predsednika suda

Dragomir Milojević, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima

pravo žalbe Vrhovnom kasacionom

sudu u roku od 8 dana od dana prijema

ovog rešenja

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić