.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R4 r 19/2015
09.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u postupku podnosioca zahteva B.B. iz B., Ul. …, čiji je punomoćnik mr N.J., advokat iz B., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, u sednici veća održanoj 09.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev podnosioca B.B. iz B. da se utvrdi da je u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu P1 737/05, potom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P1 260/10 – P1 737/05 i Apelacionim sudom u Beogradu Gž1 2678/12 povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku i da joj na ime primerene naknade za povredu ovog prava bude isplaćen iznos od 300.000,00 dinara kao i da joj budu nadoknađeni troškovi postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Podnosilac zahteva B.B. je dana 26.01.2015. godine podnela Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u kome je navela da je 30.12.2002. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv Crvenog krsta Republike Srbije, kojom je tražila poništaj odluke o razrešenju dužnosti sekretara Republičkog odbora Crvenog krsta, poništaj otkaza ugovora o radu i naknadu štete. Navela je da je postupak okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2678/12 dana 13.09.2012. godine, dakle 10 godina nakon podnošenja tužbe, a da je odlučujući po reviziji Vrhovni kasacioni sud odluku doneo 30.11.2014. godine – posle punih 12 godina od podnošenja tužbe, pa smatra da suđenje u ovom predmetu nije bilo u razumnom roku, jer se vreme od 12 godina ne može smatrati razumnim rokom. Iz navedenih razloga zahtevala je da se utvrdi da je povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku i odredi kao primerena naknada za povredu prava iznos od 300.000,00 dinara. Troškove postupka je tražila.
Postupajući u smislu člana 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – drugi zakon, 78/11- drugi zakon, 101/11 i 101/13), Vrhovni kasacioni sud je pribavio spis Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 260/10, izvršio uvid u isti i utvrdio:
- podnosilac zahteva B.B. iz B. je kao tužilac 30.12.2002. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu, kao tuženog je označila Crveni krst Srbije iz Beograda, predmet spora je bio poništaj odluke o razrešenju, odluke o otkazu ugovora o radu i vraćanje na odgovarajuće radno mesto kao i naknada štete. Prvi opštinski sud u Beogradu je 17.02.2009. godine doneo presudu P1 737/05 kojom je odbio kao neosnovane tužiljine zahteve za poništaj odluke Republičkog odbora Crvenog krsta Srbije od 10.12.2002. godine, kojom je razrešena dužnosti sekretara Republičkog odbora Crvenog krsta Srbije i odluke o otkazu ugovora o radu od 14.12.2002. godine, kojom joj je otkazan ugovor o radu. Odbijen je i zahtev za naknadu štete zbog izgubljene zarade, utvrđeno da je tužilja povukla tužbu u delu u kome je tražila naknadu neimovinske štete i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka. Prvi osnovni sud u Beogradu je 02.12.2011. godine doneo dopunsku presudu P1 260/10 – P1 737/05 kojom je odbio zahtev tužilje za naknadu štete zbog neisplaćenih zarada za period 11.11.2002. – 29.03.2004. godine, kao i za period april 2004. – 15. novembar 2004. godina. Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2678/12 od 13.09.2012. godine preinačio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 737/05 od 17.02.2009. godine u delu stava prvog izreke i usvojio zahtev tužilje, pa je poništio kao nezakonit otkaz ugovora o radu od 14.12.2002. godine Republičkog odbora tuženog Crvenog krsta Srbije, a potvrdio presudu u preostalom delu i potvrdio dopunsku presudu. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju 26.11.2012. godine, a Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev2 314/2013 od 13.11.2014. godine odbacio reviziju kao nedozvoljenu.
Odlučujući o zahtevu B.B., a imajući u vidu da je pre podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (26.01.2015. godine) pravnosnažno okončan postupak vođen po njenoj tužbi podnetoj dana 30.12.2002. godine protiv tuženog Crvenog krsta Republike Srbije, radi poništaja odluke Republičkog odbora Crvenog krsta Republike Srbije od 10.12.2002. godine o razrešenju dužnosti sekretara Republičkog odbora Crvenog krsta Srbije i poništaja otkaza ugovora o radu od 14.12.2002. godine, kao i radi naknade štete, s obzirom da je Apelacioni sud u Beogradu postupajući u tom predmetu kao drugostepeni sud dana 13.09.2012. godine doneo presudu Gž1 2678/12, te da je Vrhovni kasacioni sud rešenjem Rev2 314/2013 od 13.11.2014. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilje – B.B. izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2678/12 od 13.09.2012. godine, ovaj sud je našao da zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je podnosilac zahteva B.B. podnela Vrhovnom kasacionom sudu 26.01.2015. godine, nije dozvoljen.
Pravo na zaštitu u pogledu tzv. ''razumnog roka'' kao dela prava na pravično suđenje (konvencijsko pravo iz člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama) ljudskog i manjinskog prava iz člana 32. i 36. Ustava („Službeni glasnik RS“ br. 98/06), u vezi člana 89. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11, 18/13-US), ostvaruje se pred Evropskim sudom za ljudska prava i Ustavnim sudom, po pravilu kada je postupak pred redovnim sudovima okončan i kada su iscrpljena sva ostala pravna sredstva. Po članu 8a, 8b i 8v Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova; to pravo se ostvaruje i pred redovnim i specijalizovanim sudovima, ali kada je postupak u toku.
Odredbom člana 8a Zakona o uređenju sudova propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac zahteva je u konkretnom slučaju pokrenula postupak nakon pravnosnažnog okončanja postupka, u vezi koga tvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, dakle, nije tražila zaštitu svog prava u toku trajanja tog postupka, već nakon njegovog okončanja, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtev nije dozvoljen i podnosilac zahteva ne može dobiti traženu pravnu zaštitu.
S obzirom da osnovni zahtev nije osnovan, odnosno da je nedozvoljen, podnosilac zahteva nema pravo ni na naknadu troškova postupka.
Predsednik veća – sudija
Milomir Nikolić,s.r.
