Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/2003, 5/2005 i 7/2007, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/2015) između ostalog propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenih činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanje podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, priroda zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 4587/2022. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do 5 godina. U konkretnom slučaju i pored činjenice da je inicijalni akt podnet 31.10.2010. godine, predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž1 319/19 sa predmetom Osnovnog suda u Smederevu P1 112/11 dostavljen je Vrhovnom kasacionom sudu dana 02.12.2022. godine. Vrhovni kasaconi sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je postupak pravnosnažno okončan u granicama razumnog roka, imajući u vidu da se radi o postupku u kome ima više tužilaca. Posebno pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, jer od dana dostavljanja predmeta Vrhovnom kasacionom sudu 02.12.2022. godine do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka 22.02.2023. godine nije prošlo ni tri meseca, pa upravo iz ovih razloga postupanje Vrhovnog kasacionog suda se ne može oceniti neažurno ili van razumnog roka.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci, a o prigovoru je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova na osnovu člana 1. stav 2. tog zakona.

Sudija

Branka Dražić, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima

pravo žalbe Vrhovnom kasacionom

sudu u roku od 8 dana od dana prijema

ovog rešenja

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić