Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak ...1996. godine i imaju jedno zajedničko dete, sada punoletnog sina, koji je rođen 1997. godine. Nakon zaključenja braka stranke su neko vreme živele u kući roditelja tužioca, sa majkom tužioca, a potom sami. Njihovi odnosi su u početku bili skladni, ali je kasnije došlo do nesuglasica, jer je tužilac povremeno konzumirao alkohol, a bilo je i nasilja u porodici, koje je tužilac vršio nad tuženom, što je evidentirano u policiji još 1998. godine. Stranke su više puta prekidale zajednicu života, da bi zajednica života stranaka prestala u avgustu 2013. godine i više se nije nastavljala. U avgustu 2013. godine, kada je prestala zajednica života stranaka, tužilac je u dvorištu kuće sa društvom pekao rakiju, i kada je od tužene tražio da mu donese hladnu rakiju iz frižidera, nakon što je tužena rekla da nema, krenuo je na tuženu, međutim, ona je uspela da pobegne i nakon toga prešla da živi u nus prostorije sa detetom i majkom tuženog, koja se iselila 2014. godine, da bi se pre dve godine i ona iselila, kada je iznajmila stan u ... . Tužilac je ostao da živi sam u prednjem delu kuće.

Tužilac je rođen 1963. godine. Radio je u „EE“, a zatim u DOO „ŽŽ“ u ... od 1982. godine do 2006. godine, kada se razboleo i do 2009. godine je bio na bolovanju. Tužiocu je od strane lekara preporučeno da ne radi sa određenim materijalima i da treba da izabere drugo radno mesto, međutim, on je napustio posao 2009. godine, po sporazumu sa poslodavcem, koji mu je isplatio otpremninu. Tužilac je 2006. godine imao operaciju želuca, 2009. godine operaciju tankog creva, 2008. godine je podneo zahtev za invalidsku penziju, ali je odbijen, uz obrazloženje da kod njega ne postoji gubitak radne sposobnosti. Nakon toga više nije podnosio zahtev za invalidsku penziju. Tužilac je vlasnik nepokretnosti u ..., porodične kuće površine 95 m2, zemljišta pod zgradom i objektom i parcele broj .. površine 208 m2 zemljište uz zgradu i drugi objekat sa tri pomoćne zgrade, nus prostorije veličine dvosobnog stana. Vlasnik je i nepokretnosti u površini od 1 h 38 ara 98m2, voćnjaka pod zasadom oraha i kajsija i nepokretnosti površine 46ari 74 m2, voćnjak, koji je kupljen 2003. godine i zasađen 2004. godine, koji se nalazi u blizini obilaznice kod ..., u industrijskoj zoni, a njivu je kupio 2-3 godine kasnije. Nakon prestanka radnog odnosa 2009. godine, tužilac se izdržavao od otpremnne. Od 2017. godine tužilac se povremeno bavi prevozom kombijem, kojim je prevozio sezonske radnike na posao i to je radio sve do 2019. godine i tako ostvarivao prihode. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bio je godinu dana, ali je brisan, jer ne ispunjava uslove, s obzirom da ima u vlasništvu više od 5 h zemljišta na koje je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Poslednjih nekoliko godina tužilac nije ni tražio posao preko Nacionalne službe. Tužilac je davao novac na zajam, 6.000 evra i 5.000 evra.

Tužena je rođena 1971. godine i do 2013. godine imala je zaradu od tužioca i od voća. U aprilu 2013. godine se zaposlila i ima zaradu od 35.000,00 do 38.000,00 mesečno. Ona je iz kuće izašla avgusta 2013. godine samo sa ličnim stvarima i živela je u nus prostoriji, a pre dve godine iznajmila je stan u ..., za koji zakup plaća ustanovljen dobroćudni tumor, a 08.10.2019. godine imala je prvu operaciju, drugu 09.10.2019. godine, a treću 13.11.2019. godine, kada joj je u potpunosti odstranjena dojka, limfni čvorovi, nakon čega je imala hemioterapije i sada je na terapiji. Na svaka tri do četiri meseca tužena mora da ide na kontrolne preglede u ..., a zbog oslabljenog imuniteta neophodno je da koristi suplemente koje mesečno plaća oko 5.000,00 dinara i zbog čega je promenila režim ishrane. Posle hemioterapije je samoinicijativno prekinula bolovanje i nastavila da radi, jer nije imala dovoljno sredstava za život od naknade za bolovanje i raspoređena je na lakše poslove. Nema nepokretne imovine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni odlučili kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca za izdržavanje, pravilnom primenom člana 151. Porodičnog zakona.

Članom 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima, dok je stavom 3. istog člana propisano da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Članom 160. stav 1. istog zakona propisano je da izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, stavom 2. da, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a stavom 3, da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac nema pravo na izdržavanje od tužene, pravilnom primenom napred citiranih odredbi Porodičnog zakona. Naime, kada se imaju u vidu godine života tužioca (rođen 1963. godine), njegovo zdravstveo stanje, kao i da je vlasnik nepokretnosti i to porodične kuće sa nus prostorijama i više od 5 ha zemljišta, za koje je registrovano poljoprivredno gazdinstvo na tužioca, da je tužilac nakon sporazumnog prestanka radnog odnosa 2009. godine dobio otpremninu, da je imao prihode od prevoza kombijem, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravo na izdržavanje od tužene, jer svojim radom i od svoje imovine može da obezbedi sredstva za svoje izdržavanje. Da je tužilac radno sposoban sledi i iz činjenice da je zahtev tužioca za invalidsku penziju upravo odbijen, jer kod njega ne postoji gubitak radne sposobnosti. Pri tome, nižestepeni sudovi su cenili i mogućnosti tužene, imajući u vidu njene prihode, zdravstveno stanje, kao i da ne poseduje imovinu. Osim toga, s obzirom da je zajednica života stranaka trajno prestala mnogo pre nego što je podneta tužba za razvod braka i za supružničko izdržavanje, stranke su dugi niz godina bile upućene da potpuno samostalno obezbeđuju sredstva za svoje izdržavanje.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, sa kojih razloga ih ovaj sud nije cenio, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati na osnovu člana 407. stav 2.ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1 ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Troškovi sastava odgovora na reviziju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili nužni za vođenje ovog postupka, pa je zahtev tužene za naknadu ovih troškova neosnovan, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić