Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), и утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, странке су закључиле брак ...1996. године и имају једно заједничко дете, сада пунолетног сина, који је рођен 1997. године. Након закључења брака странке су неко време живеле у кући родитеља тужиоца, са мајком тужиоца, а потом сами. Њихови односи су у почетку били складни, али је касније дошло до несугласица, јер је тужилац повремено конзумирао алкохол, а било је и насиља у породици, које је тужилац вршио над туженом, што је евидентирано у полицији још 1998. године. Странке су више пута прекидале заједницу живота, да би заједница живота странака престала у августу 2013. године и више се није настављала. У августу 2013. године, када је престала заједница живота странака, тужилац је у дворишту куће са друштвом пекао ракију, и када је од тужене тражио да му донесе хладну ракију из фрижидера, након што је тужена рекла да нема, кренуо је на тужену, међутим, она је успела да побегне и након тога прешла да живи у нус просторије са дететом и мајком туженог, која се иселила 2014. године, да би се пре две године и она иселила, када је изнајмила стан у ... . Тужилац је остао да живи сам у предњем делу куће.

Тужилац је рођен 1963. године. Радио је у „ЕЕ“, а затим у ДОО „ЖЖ“ у ... од 1982. године до 2006. године, када се разболео и до 2009. године је био на боловању. Тужиоцу је од стране лекара препоручено да не ради са одређеним материјалима и да треба да изабере друго радно место, међутим, он је напустио посао 2009. године, по споразуму са послодавцем, који му је исплатио отпремнину. Тужилац је 2006. године имао операцију желуца, 2009. године операцију танког црева, 2008. године је поднео захтев за инвалидску пензију, али је одбијен, уз образложење да код њега не постоји губитак радне способности. Након тога више није подносио захтев за инвалидску пензију. Тужилац је власник непокретности у ..., породичне куће површине 95 м2, земљишта под зградом и објектом и парцеле број .. површине 208 м2 земљиште уз зграду и други објекат са три помоћне зграде, нус просторије величине двособног стана. Власник је и непокретности у површини од 1 х 38 ара 98м2, воћњака под засадом ораха и кајсија и непокретности површине 46ари 74 м2, воћњак, који је купљен 2003. године и засађен 2004. године, који се налази у близини обилазнице код ..., у индустријској зони, а њиву је купио 2-3 године касније. Након престанка радног односа 2009. године, тужилац се издржавао од отпремнне. Од 2017. године тужилац се повремено бави превозом комбијем, којим је превозио сезонске раднике на посао и то је радио све до 2019. године и тако остваривао приходе. На евиденцији Националне службе за запошљавање био је годину дана, али је брисан, јер не испуњава услове, с обзиром да има у власништву више од 5 х земљишта на које је регистровао пољопривредно газдинство. Последњих неколико година тужилац није ни тражио посао преко Националне службе. Тужилац је давао новац на зајам, 6.000 евра и 5.000 евра.

Тужена је рођена 1971. године и до 2013. године имала је зараду од тужиоца и од воћа. У априлу 2013. године се запослила и има зараду од 35.000,00 до 38.000,00 месечно. Она је из куће изашла августа 2013. године само са личним стварима и живела је у нус просторији, а пре две године изнајмила је стан у ..., за који закуп плаћа установљен доброћудни тумор, а 08.10.2019. године имала је прву операцију, другу 09.10.2019. године, а трећу 13.11.2019. године, када јој је у потпуности одстрањена дојка, лимфни чворови, након чега је имала хемиотерапије и сада је на терапији. На свака три до четири месеца тужена мора да иде на контролне прегледе у ..., а због ослабљеног имунитета неопходно је да користи суплементе које месечно плаћа око 5.000,00 динара и због чега је променила режим исхране. После хемиотерапије је самоиницијативно прекинула боловање и наставила да ради, јер није имала довољно средстава за живот од накнаде за боловање и распоређена је на лакше послове. Нема непокретне имовине.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени одлучили када су одбили, као неоснован захтев тужиоца за издржавање, правилном применом члана 151. Породичног закона.

Чланом 151. став 1. Породичног закона, прописано је да супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог супружника сразмерно његовим могућностима, док је ставом 3. истог члана прописано да нема право на издржавање супружник ако би прихватање његовог захтева представљало очигледну неправду за другог супружника. Чланом 160. став 1. истог закона прописано је да издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања, ставом 2. да, потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања, а ставом 3, да могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица те других околности од значаја за одређивање издржавања.

По оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови закључили да тужилац нема право на издржавање од тужене, правилном применом напред цитираних одредби Породичног закона. Наиме, када се имају у виду године живота тужиоца (рођен 1963. године), његово здравствео стање, као и да је власник непокретности и то породичне куће са нус просторијама и више од 5 ха земљишта, за које је регистровано пољопривредно газдинство на тужиоца, да је тужилац након споразумног престанка радног односа 2009. године добио отпремнину, да је имао приходе од превоза комбијем, то је правилан закључак нижестепених судова да тужилац нема право на издржавање од тужене, јер својим радом и од своје имовине може да обезбеди средства за своје издржавање. Да је тужилац радно способан следи и из чињенице да је захтев тужиоца за инвалидску пензију управо одбијен, јер код њега не постоји губитак радне способности. При томе, нижестепени судови су ценили и могућности тужене, имајући у виду њене приходе, здравствено стање, као и да не поседује имовину. Осим тога, с обзиром да је заједница живота странака трајно престала много пре него што је поднета тужба за развод брака и за супружничко издржавање, странке су дуги низ година биле упућене да потпуно самостално обезбеђују средства за своје издржавање.

Осталим наводима ревизије побија се утврђено чињенично стање, са којих разлога их овај суд није ценио, будући да се утврђено чињенично стање ревизијом не може побијати на основу члана 407. став 2.ЗПП.

Са напред наведених разлога, на основу члана 414. став 1 ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Трошкови састава одговора на ревизију по оцени Врховног касационог суда нису били нужни за вођење овог поступка, па је захтев тужене за накнаду ових трошкова неоснован, са којих разлога је одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић