Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju i dopunu revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju i neblagovremenu dopunu odgovora na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnik tužilje, sada pok. VV, kao zajmodavac i tuženi kao zajmoprimac su dana 01.12.1993. godine sačinili priznanicu o zajmu koju je potpisao samo tuženi i kojom je potvrdio da je primio od VV iznos od 30.000 DEM na ime pozajmice sa kamatom od 10%. Na priznanici nije upisan rok vraćanja zajma. VV je preminuo dana 31.01.2001. godine, a nasledili su ga supruga GG, koja je preminula u toku trajanja ove parnice i tužilja-kći AA. Za života pok. VV nije sačinjeno bilo kakvo pismeno kojim je tuženi pozvan da vrati dug i da mu je ostavljen rok za ispunjenje. Ni tužilja, ni majka tužilje, nisu opominjale, niti pozivale tuženog, da vrati dug pre podnošenja tužbe u ovoj parnici, koju su podnele dana 31.12.2004. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zaključio da je potraživanje tužilje za povraćaj novca datog na ime zajma zastarelo, obzirom da je u toku postupka utvrđeno da prilikom zaključenja ugovora o zajmu 01.12.1993. godine nije ugovoren rok vraćanja zajma, a tužilja, na kojoj je teret dokazivanja u smislu odredbe člana 231. stav 2. ZPP, nije dokazala da je rok vraćanja zajma decembar 1996. godine, odnosno kraj 2002. godine, te kako je tužba u ovoj parnici podneta dana 31.12.2004. godine, to je potraživanje tužilje koje je predmet spora zastarelo, u smislu odredbe članova 557. i 361. stav 1. ZOO.

Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u ovoj parnici je nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 557. ZOO propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari, iste vrste, istog kvaliteta. Odredbom člana 562. stav 2. istog zakona propisano je da, ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan da vrati zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od 2 meseca računajući od zajmodajčevog traženja da mu zajam vrati.

Odredbom člana 361. stav 1. ZOO propisano je da zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije šta drugo propisano, a odredbom člana 362. istog zakona, da zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Odredbom člana 371. ZOO propisano je, da potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Imajući u vidu da prilikom zaključenja ugovora o zajmu 01.12.1993. godine nije ugovoren rok vraćanja zajma, drugostepeni sud je, odbijajući tužbeni zahtev posle zaključenja rasprave pred tim sudom, rok zastarelosti iz člana 371. ZOO pogrešno računao od dana zaključenja ugovora o zajmu.

Međutim, ugovor o zajmu je dvostrano obavezan, tako da zajmodavac preuzima obavezu da preda stvar koja je predmet zajma, a zajmoprimac treba da vrati zajam i kamatu ukoliko je ugovorena. Obaveze ugovarača se ne ispunjavaju istovremeno, već po prirodi ovog ugovora, prvo obavezu ispunjava zajmodavac, time što zajmoprimcu predaje stvar koja je predmet ugovora, a zajmoprimac svoju obavezu ispunjava kasnije po isteku vremena koje je ugovoreno, kada vraća istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta, sa kamatom ukoliko je ugovorena.

Zbog toga će drugostepeni sud, primenjujući odredbu člana člana 562. stav 2. ZOO u ponovnom postupku da utvrdi, saglasno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 1. ZPP, rok vraćanja zajma, odnosno da li se može odrediti rok za vraćanje zajma iz okolnosti zajma i od kog roka počinje da teče zastarelost potraživanja tužilje za vraćanje zajma, koja se ne može računati od dana zaključenja ugovora o zajmu.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, to je ovaj sud na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić