.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1105/2021
18.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jevtić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Božović advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1907/20 od 22.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1907/20 od 22.10.2020. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama stranaka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1907/20 od 22.10.2020. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 144/20 od 10.03.2020. godine i presuđeno tako što je usvojen prigovor presuđene stvari tužene BB iz ... i tužba tužioca AA odbačena (tačka 1), a tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 550.560,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka rešenja pod pretnjom izvršenja (tačka 2).
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3, člana 408. i člana 420. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.
Tužilac je podnetom tužbom tražio naknadu materijalne štete na podrumskom prostoru u porodičnoj stambenoj zgradi na parceli ... KO ... (objekat označen u katastru nepokretnosti brojem 1), koji se sastoji od zasebnog ulaza na južnoj strani zgrade i jedne zasebne prostorije istog objekta, kao i na pomoćnoj zgradi na istoj parceli (objekat označen u katastru nepokretnosti brojem 3). U tužbi je tvrdio da je šteta čiju naknadu traži nastala zato što su tužena i njen sada pokojni suprug AA na susednoj parceli izgradili objekte na nepropisnoj udaljenosti od njegovih objekata i izvršili nasipanje zemlje, usled čega je došlo do konstantnog vlaženja tla što je posledično dovelo do urušavanja i oštećenja njegovih objekata.
Tužena je, pozivajući se na pravnosnažnu presudu istog prvostepenog suda P 664/12 od 16.11.2012. godine, istakla prigovor pravnosnažno presuđene stvari.
Prvostepeni sud je odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva, ocenivši neosnovanim istaknuti prigovor pravnosnažno presuđene stvari, sa obrazloženjem da između ove i ranije pravnosnažno okončane parnice nema identiteta stranaka ni identiteta činjeničnog osnova i predmeta spora. Po shvatanju tog suda, tuženi u ranijoj pravnosnažnoj okončanoj parnici bio je sada pokojni AA a u ovoj parnici njegova supruga - zakonska naslednica, koja činjenica nema značaja za postojanje stranačkog identiteta između ovih parnica, a podnetom tužbom tužilac traži naknadu štete nastalu na pomoćnom objektu dok je u ranijoj parnici zahtevao naknadu štete koja je nastala samo na spoljašnjem zidu tog objekta.
Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbama stranaka, zaključio da postoji pravnosnažno presuđena stvar i zato odbacio tužbu. Po nalaženju tog suda, između istih stranaka - tužioca i pravnog prethodnika tužene, vođena je i pravnosnažno okončana parnica u kojoj je presuđeno u pogledu uzroka koji treba biti otklonjen kako bi se otklonila postojeća i sprečila buduća šteta na tužiočevim objektima. Zbog toga drugostepeni sud smatra da se radi o istom životnom događaju i da postoji sadržajni identitet izreke pobijane prvostepene presude i pravnosnažne presude P 664/12 od 16.11.2012. godine, odnosno da je osnovanost zahteva iz ove parnice iscrpljena zahtevom iz pravnosnažno okončane parnice jer je tužilac na osnovu te presude mogao tražiti od tužene i njenog pravnog prethodnika da otklone uzrok štete i tako sprečio svaku buduću, pa i traženu štetu.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se navodima revizije kojima se osporava stav drugostepenog suda o postojanju pravnosnažno presuđene stvari, ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 359. stav 2. ZPP.
Odredbom člana 359. stav 2. ZPP propisano je da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.
Granice pravnosnažnosti određuju se subjektivno - u odnosu na lica na koja se odnosi pravnosnažna odluka, objektivno - u odnosu na predmet odlučivanja i vremenski - s`obzirom na vreme merodavno za presuđenje.
Pravnosnažna presuda deluje samo između stranaka, ali po prirodi stvari odnosi se i na njihove univerzalne sukcesore. S`toga, između ove parnice u kojoj je tuženi univerzalni sukcesor tuženog iz ranije pravnosnažno okončane parnice postoji identitet stranaka. Međutim, između tih parnica ne postoji identitet u pogledu predmeta spora. Pravnosnažnom presudom P 664/12 od 16.11.2012. godine odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu štete na pomoćnom objektu (u katastru nepokretnosti označen kao objekat broj 3), nastale urušavanjem zida tog objekta prema parceli tužene, a u ovoj parnici se pored štete na tom objektu nastale nakon donošenja navedene presude (zbog neizvršenja obaveze tuženog da otkloni uzrok štete) traži i šteta na podrumskim prostorijama u porodičnoj stambenoj zgradi (u katastru nepokretnosti označena kao objekat broj 1) koja nije tražena u prethodnoj pravnosnažno okončanoj parnici.
Postojanje pravnosnažne presude kojom je pravnom prethodniku tužene naloženo da otkloni uzrok štete na tužiočevim objektima i na osnovu koje je tužilac mogao tražiti izvršenje (izvršni postupak je pokrenut) nije od uticaja na osnovanost prigovora pravnosnažno presuđene stvari, niti ta presuda isključuje pravo tužioca da u novoj parnici traži naknadu štete, nastale upravo zato što nije otklonjen njen uzrok.
Iz navedenih razloga drugostepeno rešenje je moralo biti ukinuto u celosti i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenim žalbama.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, ponovo oceniti žalbene navode tužene o postojanju pravnosnažno presuđene stvari kojima se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, kao i sve druge navode žalbe koji u pobijanoj odluci nisu cenjeni, a zatim o žalbama stranaka doneti zakonitu odluku.
Shodno izloženom, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
