Тужена је, позивајући се на правноснажну пресуду истог првостепеног суда П 664/12 од 16.11.2012. године, истакла приговор правноснажно пресуђене ствари.

Првостепени суд је одлучио о основаности тужбеног захтева, оценивши неоснованим истакнути приговор правноснажно пресуђене ствари, са образложењем да између ове и раније правноснажно окончане парнице нема идентитета странака ни идентитета чињеничног основа и предмета спора. По схватању тог суда, тужени у ранијој правноснажној окончаној парници био је сада покојни АА а у овој парници његова супруга - законска наследница, која чињеница нема значаја за постојање страначког идентитета између ових парница, а поднетом тужбом тужилац тражи накнаду штете насталу на помоћном објекту док је у ранијој парници захтевао накнаду штете која је настала само на спољашњем зиду тог објекта.

Другостепени суд је, одлучујући о жалбама странака, закључио да постоји правноснажно пресуђена ствар и зато одбацио тужбу. По налажењу тог суда, између истих странака - тужиоца и правног претходника тужене, вођена је и правноснажно окончана парница у којој је пресуђено у погледу узрока који треба бити отклоњен како би се отклонила постојећа и спречила будућа штета на тужиочевим објектима. Због тога другостепени суд сматра да се ради о истом животном догађају и да постоји садржајни идентитет изреке побијане првостепене пресуде и правноснажне пресуде П 664/12 од 16.11.2012. године, односно да је основаност захтева из ове парнице исцрпљена захтевом из правноснажно окончане парнице јер је тужилац на основу те пресуде могао тражити од тужене и њеног правног претходника да отклоне узрок штете и тако спречио сваку будућу, па и тражену штету.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се наводима ревизије којима се оспорава став другостепеног суда о постојању правноснажно пресуђене ствари, указује на учињену битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 359. став 2. ЗПП.

Одредбом члана 359. став 2. ЗПП прописано је да суд током целог поступка по службеној дужности пази да ли је ствар правноснажно пресуђена, и ако утврди да је парница покренута о захтеву о коме је већ правноснажно одлучено, одбациће тужбу.

Границе правноснажности одређују се субјективно - у односу на лица на која се односи правноснажна одлука, објективно - у односу на предмет одлучивања и временски - с`обзиром на време меродавно за пресуђење.

Правноснажна пресуда делује само између странака, али по природи ствари односи се и на њихове универзалне сукцесоре. С`тога, између ове парнице у којој је тужени универзални сукцесор туженог из раније правноснажно окончане парнице постоји идентитет странака. Међутим, између тих парница не постоји идентитет у погледу предмета спора. Правноснажном пресудом П 664/12 од 16.11.2012. године одлучено је о захтеву тужиоца за накнаду штете на помоћном објекту (у катастру непокретности означен као објекат број 3), настале урушавањем зида тог објекта према парцели тужене, а у овој парници се поред штете на том објекту настале након доношења наведене пресуде (због неизвршења обавезе туженог да отклони узрок штете) тражи и штета на подрумским просторијама у породичној стамбеној згради (у катастру непокретности означена као објекат број 1) која није тражена у претходној правноснажно окончаној парници.

Постојање правноснажне пресуде којом је правном претходнику тужене наложено да отклони узрок штете на тужиочевим објектима и на основу које је тужилац могао тражити извршење (извршни поступак је покренут) није од утицаја на основаност приговора правноснажно пресуђене ствари, нити та пресуда искључује право тужиоца да у новој парници тражи накнаду штете, настале управо зато што није отклоњен њен узрок.

Из наведених разлога другостепено решење је морало бити укинуто у целости и предмет враћен другостепеном суду на поновно одлучивање о изјављеним жалбама.

У поновном поступку другостепени суд ће, имајући изложено у виду, поново оценити жалбене наводе тужене о постојању правноснажно пресуђене ствари којима се указује на учињену битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 10. ЗПП, као и све друге наводе жалбе који у побијаној одлуци нису цењени, а затим о жалбама странака донети закониту одлуку.

Сходно изложеном, на основу члана 415. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић