Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženih „Halk bank“ a.d. Beograd, Republike Srbije – Ministarstva finansija, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu i BB iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 530/22 od 11.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 10.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 530/22 od 11.05.2022. godine, kao posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 530/22 od 11.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P 481/2020 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo založna izjava overena pred Opštinskim sudom u Požegi Ov .../... od 12.11.2008. godine, kojim je u korist prvotužene i drugotužene kao založnim poveriocima u zalog dat trosoban stan na ... spratu na kat.parceli .../..., broj zgrade ..., broj ulaza .../..., broj posebnog dela ..., površine 77,32m2, što su tuženi dužni priznati i trpeti, te da se obavežu prvotužena i drugotužena da izdaju brisovnu dozvolu koja bi služila kao osnov za brisanje založnog prava, što ako ne učine da presuda služi kao osnov za brisanje založnog prava – hipoteke kod nadležne SKN RGZ. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj RS – Ministarstvo finansija na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 530/22 od 11.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo založna izjava od 12.11.2008. godine i brisanje založnog prava kod nadležnog SKN RGZ. Tuženi BB je, kao vlasnik stana u svojstvu založnog dužnika dao založnu izjavu kojom je dozvolio da se po ugovoru o stambenom kreditu i ugovoru o dugoročnom finansiranju, oba od 29.09.2008. godine, za dug njegovog sina VV izvrši upis založnog prava-izvršna vansudska hipoteka prvog reda u smislu člana 15. Zakona o hipoteci, na stanu broj ... u ulici ... .../... . Navedeni stan je dodeljen na korišćenje BB sa članovima domaćinstva suprugom GG i sinovima VV i AA. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev pozivajući se na odredbu člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/05 od 27.12.2005. godine) koji je važio u vreme davanja založne izjave uz zaključak da založna izjava nije ništava jer nedostatak izričite izjave trećeg lica koje ima neposrednu državinu, u ovom slučaju tužilac, ne vodi ništavosti založne izjave ili gubitku svojstva izvršne isprave, već se namirenje sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak kao u konkretnom slučaju s obzirom da su izvršni poverioci „Halk bank“ i Republika Srbija podneli predlog za izvršenje. O pravu na dom odlučeno je shodno članu 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i utvrđenog da je založna izjava data u skladu sa zakonom, a tuženi izdejstvovali rešenje o izvršenju čiji je predmet prodaja navedene nepokretnosti te da je mešanje javnih vlasti usmereno na postizanje legitimnog cilja i u skladu je sa zakonom, a sud nije ovlašćen da ispituje zakonitost sprovedenog izvršnog postupka. Vrhovni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Odluke nižestepenih sudova su zasnovane na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Revizijom se faktički osporava ocena izvedenih dokaza, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može predstavljati razlog za posebnu reviziju. Odluka Už 2486/17 od 24.01.2020. godine na koju se poziva revident nije doneta u istoj činjenično-pravnoj situaciji i njeno pravno dejstvo se ne može protezati na konkretan slučaj. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti založne izjave podneta je 17.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 3.765.210,62 dinara 32.044 evra).

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković