Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 11104/2023
10.10.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судијa: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Зорана Хаџића, Марије Терзић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јована Павловић, адвокат из ..., против тужених „Halk bank“ а.д. Београд, Републике Србије – Министарства финансија, Београд, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Ужицу и ББ из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 530/22 од 11.05.2022. године, у седници већа одржаној 10.10.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 530/22 од 11.05.2022. године, као посебној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 530/22 од 11.05.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пожеги П 481/2020 од 23.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је ништава и да не производи правно дејство заложна изјава оверена пред Општинским судом у Пожеги Ов .../... од 12.11.2008. године, којим је у корист првотужене и друготужене као заложним повериоцима у залог дат трособан стан на ... спрату на кат.парцели .../..., број зграде ..., број улаза .../..., број посебног дела ..., површине 77,32м2, што су тужени дужни признати и трпети, те да се обавежу првотужена и друготужена да издају брисовну дозволу која би служила као основ за брисање заложног права, што ако не учине да пресуда служи као основ за брисање заложног права – хипотеке код надлежне СКН РГЗ. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој РС – Министарство финансија на име трошкова парничног поступка исплати износ од 22.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 530/22 од 11.05.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи у смислу члана 404. ЗПП.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Предмет тражене правне заштите је утврђење да је ништава и да не производи правно дејство заложна изјава од 12.11.2008. године и брисање заложног права код надлежног СКН РГЗ. Тужени ББ је, као власник стана у својству заложног дужника дао заложну изјаву којом је дозволио да се по уговору о стамбеном кредиту и уговору о дугорочном финансирању, оба од 29.09.2008. године, за дуг његовог сина ВВ изврши упис заложног права-извршна вансудска хипотека првог реда у смислу члана 15. Закона о хипотеци, на стану број ... у улици ... .../... . Наведени стан је додељен на коришћење ББ са члановима домаћинства супругом ГГ и синовима ВВ и АА. Нижестепени судови су одбили тужбени захтев позивајући се на одредбу члана 15. став 1. Закона о хипотеци („Службени гласник РС“, бр. 115/05 од 27.12.2005. године) који је важио у време давања заложне изјаве уз закључак да заложна изјава није ништава јер недостатак изричите изјаве трећег лица које има непосредну државину, у овом случају тужилац, не води ништавости заложне изјаве или губитку својства извршне исправе, већ се намирење спроводи у складу са законом који уређује извршни поступак као у конкретном случају с обзиром да су извршни повериоци „Halk bank“ и Република Србија поднели предлог за извршење. О праву на дом одлучено је сходно члану 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода и утврђеног да је заложна изјава дата у складу са законом, а тужени издејствовали решење о извршењу чији је предмет продаја наведене непокретности те да је мешање јавних власти усмерено на постизање легитимног циља и у складу је са законом, а суд није овлашћен да испитује законитост спроведеног извршног поступка. Врховни суд је у границама својих овлашћења на основу члана 404. став 1. ЗПП, оценио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева. Одлуке нижестепених судова су засноване на примени одговарајућих одредби материјалног права. Ревизијом се фактички оспорава оцена изведених доказа, чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање, што не може представљати разлог за посебну ревизију. Одлука Уж 2486/17 од 24.01.2020. године на коју се позива ревидент није донета у истој чињенично-правној ситуацији и њено правно дејство се не може протезати на конкретан случај. Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења ништавости заложне изјаве поднета је 17.08.2020. године, а вредност предмета спора је 3.765.210,62 динара 32.044 евра).
Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена, у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић