.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11216/2022
22.09.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Sofija Španović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Marković advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 85/22 od 09.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 85/22 od 09.03.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 147/21 od 26.11.2021. godine usvojen je u celosti tužbeni, a delimično protivtužbeni zahtev i: naloženo tuženom da se odmah iseli iz kuće u ulici ...broj .. u ..., a odbijen deo protivtužbenog zahteva kojim je tuženi tražio da se tužilji naloži iseljenje iz iste kuće; zabranjeno tuženom da se približava tužilji i zabranjeno tužilji da se približava tuženom na udaljenost manju od 100 m i naloženo tužilji i tuženom da se uzdržavaju od približavanja jedno drugom na ovu udaljenost; zabranjeno tuženom da na bilo koji način uznemirava tužilju i zabranjeno tužilji da na bilo koji način uznemirava tuženog, i naloženo tuženom i tužilji da se uzdržavaju od svakog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim se mogu ugroziti njihov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Odlučeno je da izrečene mere zaštite od nasilja u porodici traju 12 meseci i da mogu biti produžavane sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene, kao i da žalba na presudu o izrečenim merama ne zadržava njeno izvršenje. Stranke su oslobođene obaveze plaćanja troškova sudskih taksi, a odbijeni su njihovi zahtevi za naknadu troškova postupka i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 85/22 09.03.2022. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 147/21 od 26.11.2021. godine u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev, delu u kome je odbijen protivtužbeni zahtev i delu odluke o troškovima postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana i tuženi obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se ovaj pravni lek može izjaviti (član 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP).
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bivši vanbračni partneri i roditelji punoletnog deteta rođenog u njihovoj vanbračnoj zajednici. Za stanovanje koriste kuću stečenu tokom vanbračne zajednice na kojoj je u javnim knjigama upisano pravo svojine tužilje, a u korist tuženog izvršen je upis prava doživotnog uživanja. Odnosi između stranaka su više godina poremećeni zbog nerešenih imovinskih odnosa u kojima tuženi, kao nosilac prava doživotnog uživanja, stavlja u izgled tužilji njeno iseljenje iz kuće. Stranke su faktički uredile način korišćenja kuće tako što tužilja koristi jednu sobu, ćerka stranaka drugu sobu a tuženi dnevnu sobu i kuhinju, dok zajednički koriste hodnik i kupatilo. Između stranaka često je dolazilo do verbalnih rasprava. Tužilja je godinama trpela omalovažavanje i uvrede tuženog, koji je u određenim slučajevima pribegavao i fizičkom nasilju. Tokom marta 2016. godine, zbog ispoljenog nasilja tuženog, tužilja se obratila organu starateljstva ali je nakon toga ipak odlučila da nastavi da živi u istoj kući sa tuženim i nije preduzimala ništa na sopstvenoj zaštiti od nasilja. Obema strankama je 29.03.2021. godine izrečena hitna mera zabrane međusobnog prilaska i kontaktiranja, a tuženom i mera privremenog iseljenja iz stana, sve u trajanju od 48 sati. Važnost izrečenih privremenih mera produžena je rešenjima Osnovnog javnog tužilaštva u Staroj Pazovi NP 61/21 i NP 62/21, oba od 30.03.2021. godine. Po izveštaju organa starateljstva od 26.05.2021. godine izricanje mera zaštite od nasilja u porodici je celishodno ako sud utvrdi da je tuženi izvršio nasilje. Isti organ je 23.07.2021. godine, nakon podnete protivtužbe, dao mišljenje kako aktuelno nije celishodno izricati mere zaštite ni prema jednoj od stranaka, s`obzirom da su im izrečene hitne mere zabrane kontakata i približavanja u periodu mart - april 2021. godine i da će se njihovi konflikti razrešiti rešavanjem imovinskog pitanja - podelom imovine.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava izveli zaključak o postojanju nasilja u porodici u smislu člana 197. stav 1. i 2. tačke 1. i 6. Porodičnog zakona, čiji su akteri obe stranke. Po utvrđenom postojanju nasilja sudovi su obema strankama izrekli mere zaštite od nasilja predviđene članom 197. stav 2. tačke 3, 4. i 5. Porodičnog zakona, a tuženom i meru zaštite iz tačke 1. tog člana, procenjujući stepen ugroženosti tužilje i pokazujući „nultu toleranciju“ na nasilje, sa ciljem da se ne samo otklone posledice nasilja već i da se deluje preventivno, sprečavanjem ponavljanja nasilnog ponašanja i eventualnog nastanka težih posledica. Pritom su sudovi imali u vidu da su odnosi stranaka već duže vreme poremećeni i da za to vreme dolazi do njihovih međusobnih konflikata u kojima je tuženi, za razliku od tužilje (fizički slabijeg partnera), koristio i fizičku silu.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tuženi u reviziji naročito insistira na mišljenju organa starateljstva od 21.07.2021. godine, smatrajući ga bitnim za odluku u ovom sporu koja je doneta suprotno tom mišljenju. Prema članu 286. Porodičnog zakona, sud može zatražiti od organa starateljstva, ako taj organ nije pokrenuo postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, da mu pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere. Mišljenje organa starateljstva je samo jedan od dokaza koji sud ceni u skladu sa članom 8. ZPP, posebno i zajedno sa ostalim izvedenim dokazima. U ovom slučaju isti organ starateljstva se dva puta izjašnjavao o traženim merama zaštite. U oba izjašnjenja uočio je konflikt stranaka, kako zbog nerešenih imovinskih odnosa tako i zbog međusobnog udaljavanja i nerazumevanja. U prvom mišljenju, datom nakon podnošenja tužbe, organ starateljstva se izjasnio da je celishodno izreći mere zaštite ako se utvrdi da je tuženi vršio nasilje. Tu činjenicu nižestepeni sudovi su utvrdili. U drugom mišljenju, datom nakon podnošenja protivtužbe, iako konstatuje da stranke nemaju razvijene funkcionalne načine razrešenja konfliktnih situacija i da je i dalje dominantan problem oko njihove imovine, organ starateljstva sada smatra da izricanje mera nije celishodno. Takvo mišljenje obrazloženo je izrečenim merama zaštite u periodu mart - april 2021. godine i stavom tog organa da će se konflikt stranaka razrešiti rešavanjem imovinskih pitanja - podelom imovine, odnosno mišljenjem da ni jedna od stranaka nije u poziciji potpuno ugroženog - potčinjenog ili superiornog partnera.
Po oceni revizijskog suda, evidentan je konflikt stranka koji nije samo imovinske prirode i koji se već duže vreme ne razrešava niti su one, kako to uočava i organ starateljstva, u mogućnosti da ga razreše, jer nemaju razvijene funkcionalne načine rešavanja svog partnerskog odnosa. Otuda, odricanje potrebe da se izreknu mere zaštite jer će se konflikti stranaka razrešiti podelom imovine nije realno, niti odgovara aktuelnoj situaciji i sposobnostima stranaka da je razreše. Nižestepeni sudovi su, suprotno mišljenju organa starateljstva da između stranaka ne postoji odnos superiornog i potčinjenog partnera, ocenom svih izvedenih dokaza zaključili da kod tužilje postoji opravdani strah od tuženog koji je pribegavao i fizičkom nasilju, zbog čega mu, pored mera koje su izrečene i tužilji, treba izreći meru iseljenja iz kuće.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tužilje za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. ZPP u vezi sa članom 154. istog zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
