.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1152/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radosav Šobić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz..., čiji je punomoćnik Zoran Danojlić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/19 od 31.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/19 od 31.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/19 od 31.10.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P 422/2018 od 27.05.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo ugovor o poklonu Ov3 br. .../... od 08.10.2014. godine, zaključen pred Osnovnim sudom u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću, između VV iz ..., kao poklonodavca i tuženog BB, kao poklonoprimca, kao i ugovor o doživotnom izdržavanju 1-3-R 356/14 od 31.01.2014. godine, zaključen pred Osnovnim sudom u Šapcu, između VV iz ..., kao primaoca izdržavanja i tuženog BB iz ..., kao davaoca izdržavanja, kao i zahtev da se tužiocu dozvoli da prodajom kat. parcele broj ..., njiva 4. klase, površine 1.97.20 ha i kat. parcele ..., njiva 4. klase, površine 0.70.43 ha, KO ..., naplati svoja potraživanja u iznosu od 222.639,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.12.2013. godine pa do isplate, troškove parničnog postupka u iznosu od 132.410,00 dinara i troškove izvršnog postupka u iznosu od 39.372,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.12.2013. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 145.840,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke, pa do konačne isplate, dok je preko ovog iznosa zahtev tuženog za naknadu troškova spora do traženog iznosa od 186.000,00 dinara, kao i zahtev za dosudu zakonske zatezne kamate počev od 28.09.2016. godine do dana izvršnosti odluke, odbijen kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/19 od 31.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P 422/18 od 27.05.2019. godine u pobijanom delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo ugovor o poklonu Ov3 br. .../... od 08.01.2014. godine, zaključen između VV iz ..., kao poklonodavca i tuženog BB, kao poklonoprimca i ugovor o doživotnom izdržavanju 1- 3-R 356/14 od 31.01.2014. godine, zaključen između VV, kao primaoca izdržavanja i BB, kao davaoca izdržavanja, kao i zahtev da se dozvoli tužiocu da prodajom katastarskih parcela broj ... i ... naplati svoja potraživanja u iznosu od 222.639,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.12.2013. godine do isplate, te troškove parničnog i izvršnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ovo iz razloga jer su odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu. Međutim, u odluci koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj parnici, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Konačno, nema ni potrebe za novim tumačenjem prava koje je primenjeno u ovom sporu.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo Osnovnom sudu u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću 12.11.2015. godine. Prvostepena presuda doneta je 27.05.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 394.421,25 dinara. Drugostepena presuda doneta je 31.10.2019. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
