Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3502/19 од 31.10.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Шапцу, Судска јединица у Богатићу П 422/18 од 27.05.2019. године у побијаном делу одлуке о тужбеном захтеву и трошковима поступка. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиоца.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/2013 - УС, 74/2013-УС, 55/2014 и 87/2018, у даљем тексту ЗПП), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана прописано је да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да су ништави и да не производе правно дејство уговор о поклону Ов3 бр. .../... од 08.01.2014. године, закључен између ВВ из ..., као поклонодавца и туженог ББ, као поклонопримца и уговор о доживотном издржавању 1- 3-Р 356/14 од 31.01.2014. године, закључен између ВВ, као примаоца издржавања и ББ, као даваоца издржавања, као и захтев да се дозволи тужиоцу да продајом катастарских парцела број ... и ... наплати своја потраживања у износу од 222.639,25 динара са законском затезном каматом од 30.12.2013. године до исплате, те трошкове парничног и извршног поступка.

Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Ово из разлога јер су одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване на примени одговарајућих одредаба материјалног права које су у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. У ревизији тужилац указује на неуједначену судску праксу. Међутим, у одлуци која је приложена уз ревизију није реч о идентичној чињеничној и правној ситуацији као што је у овој парници, тако да нема потребе за одлучивањем о ревизији ради уједначавања судске праксе. Коначно, нема ни потребе за новим тумачењем права које је примењено у овом спору.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужилац је тужбу у овој правној ствари поднео Основном суду у Шапцу, Судска јединица у Богатићу 12.11.2015. године. Првостепена пресуда донета је 27.05.2018. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 394.421,25 динара. Другостепена пресуда донета је 31.10.2019. године.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужиоца није дозвољена, у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Туженом не припадају трошкови одговора на ревизију, јер исти у смислу члана 154. ЗПП нису били нужни за вођење парнице, због чега је применом члана 165. став 1. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић