Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi GG je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između pravnih prethodnika parničnih stranaka zaključen je ugovor o zajmu 29.03.2000. godine, kojim se pravni prethodnik tuženih, DD, u svojstvu zajmoprimca, obavezao da pravnom prethodniku tužilje, ĐĐ, u svojstvu zajmodavca, vrati iznos od 3.000.000,00 dinara, što predstavlja 100.000 DEM, bez kamate, najkasnije do 29.09.2000. godine, u iznosu koji, na dan vraćanja zajma, bude predstavljao iznos od 100.000 DEM po najpovoljnijem tržišnom kursu na dan isplate. Na osnovu člana 5. ugovora, upisana je hipoteka na nepokretnosti u svojini zajmoprimca, DD i to: na k.p. br. .., oranica kod ..., površine 33 ari i 98 m2, upisane u ZKUL .. KO ..., u korist ĐĐ. Ugovor o zajmu overen je pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod br. Ov br. 3284/2000 29.03.2000. godine. Pravnosnažnim dopunskim rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu O 797/15 od 23.02.2015. godine, na zaostavštini pok. ĐĐ, koju čine sva prava i obaveze po osnovu ugovora o zajmu, koji je on zaključio sa DD 29.03.2000. godine, za naslednika je oglašena tužilja. Parcela .. KO ... odgovara parcelama .. KO ... i .. KO ... . U LN br. .. KO ..., na k.p. br. .. je 15.06.2011. godine upisana hipoteka radi obezbeđenja zajma u iznosu od 100.000 DEM sa rokom vraćanja do 01.06.2011. godine, u korist zajmodavca ĐĐ, a prema LN, kao vlasnici k.p. br. .., upisani su tuženi, sa udelima od po 1/3 idealnih delova nepokretnosti. Tuženi su istakli prigovor zastarelosti potraživanja tužilje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili i tužene obavezali da trpe namirenje njenog potraživanja za iznos od 51.129,19 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, prodajom založene nepokretnosti tuženih i to k.p. br. .. upisane u LN .. KO ..., jer su zaključili da je neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja na osnovu odredbe člana 368. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da je hipoteka upisana u javnoj knjizi, pa je tužilja ovlašćena da traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti na kojoj je hipoteka upisana na osnovu odredbe člana 61, 63. i 64. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, propisano je da radi obezbeđenja određenog potraživanja nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen na način predviđen zakonom, da traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti. Založena nepokretnost u celini obezbeđuje potraživanje poverioca do punog namirenja tog potraživanja bez obzira na kasniju podelu nepokretnosti (nedeljivost hipoteke – stav 4.). Na osnovu pravnog posla ili sudske odluke hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom, u smislu odredbe člana 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Odredbom člana 368. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da kad protekne vreme zastarelosti, poverilac čije je potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom može se namiriti samo iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.

U konkretnom slučaju, tužilja je pravni sledbenik poverioca čije je potraživanje obezbeđeno hipotekom koja je upisana u javnoj knjizi, što znači da ona ima mogućnost da se namiri iz opterećene stvari, bez obzira na protek roka zastarevanja potraživanja propisan odredbom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima (10 godina). Ovlašćenje tužilje da traži namirenje njenog potraživanja iz vrednosti nepokretne stvari, koja je opterećena pravom zaloge u njenu korist (hipoteka), postoji na osnovu odredbe člana 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa.

Navodi revizije revidenta o tome da su na predmetnoj nepokretnosti izgrađeni objekti, su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da se pravo na namirenje potraživanja tužilje odnosi na prodaju založene nepokretnosti i to k.p. br. .. (stari broj ..) upisane u LN br. .. KO ..., a ne i na objekte izgrađene na toj parceli. S tim u vezi, ukazivanje revidenta na odredbe članova 24-26. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, koji se odnose na građenje na tuđem zemljištu i odlučivanje o vlasništvu na zemljištu, odnosno izgrađenim objektima, su takođe bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da hipoteka, kao pravo zaloge, predstavlja stvarno pravo na tuđoj stvari, što znači da postoji u odnosu na svakodobnog vlasnika nepokretnosti na kojoj je zasnovana. Zbog toga revident neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić