Против става првог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ГГ је изјавио благовремену ревизију из свих законских разлога.

Врховни касациони суд је испитао правноснажну пресуду у побијаном делу, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...18/20), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, између правних претходника парничних странака закључен је уговор о зајму 29.03.2000. године, којим се правни претходник тужених, ДД, у својству зајмопримца, обавезао да правном претходнику тужиље, ЂЂ, у својству зајмодавца, врати износ од 3.000.000,00 динара, што представља 100.000 DEM, без камате, најкасније до 29.09.2000. године, у износу који, на дан враћања зајма, буде представљао износ од 100.000 DEM по најповољнијем тржишном курсу на дан исплате. На основу члана 5. уговора, уписана је хипотека на непокретности у својини зајмопримца, ДД и то: на к.п. бр. .., ораница код ..., површине 33 ари и 98 м2, уписане у ЗКУЛ .. КО ..., у корист ЂЂ. Уговор о зајму оверен је пред Другим општинским судом у Београду под бр. Ов бр. 3284/2000 29.03.2000. године. Правноснажним допунским решењем Трећег основног суда у Београду О 797/15 од 23.02.2015. године, на заоставштини пок. ЂЂ, коју чине сва права и обавезе по основу уговора о зајму, који је он закључио са ДД 29.03.2000. године, за наследника је оглашена тужиља. Парцела .. КО ... одговара парцелама .. КО ... и .. КО ... . У ЛН бр. .. КО ..., на к.п. бр. .. је 15.06.2011. године уписана хипотека ради обезбеђења зајма у износу од 100.000 DEM са роком враћања до 01.06.2011. године, у корист зајмодавца ЂЂ, а према ЛН, као власници к.п. бр. .., уписани су тужени, са уделима од по 1/3 идеалних делова непокретности. Тужени су истакли приговор застарелости потраживања тужиље.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље усвојили и тужене обавезали да трпе намирење њеног потраживања за износ од 51.129,19 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, продајом заложене непокретности тужених и то к.п. бр. .. уписане у ЛН .. КО ..., јер су закључили да је неоснован приговор застарелости потраживања на основу одредбе члана 368. Закона о облигационим односима, имајући у виду да је хипотека уписана у јавној књизи, па је тужиља овлашћена да тражи намирење свог потраживања из вредности непокретности на којој је хипотека уписана на основу одредбе члана 61, 63. и 64. Закона о основама својинско-правних односа.

По оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 63. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, прописано је да ради обезбеђења одређеног потраживања непокретна ствар може бити оптерећена правом залоге у корист повериоца (хипотека) који је овлашћен на начин предвиђен законом, да тражи намирење свог потраживања из вредности те непокретности пре поверилаца који на њој немају хипотеку, као и пре поверилаца који су хипотеку на њој стекли после њега, без обзира на промену власника оптерећене непокретности. Заложена непокретност у целини обезбеђује потраживање повериоца до пуног намирења тог потраживања без обзира на каснију поделу непокретности (недељивост хипотеке – став 4.). На основу правног посла или судске одлуке хипотека се стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом, у смислу одредбе члана 64. став 1. Закона о основама својинско-правних односа.

Одредбом члана 368. став 1. Закона о облигационим односима, прописано је да кад протекне време застарелости, поверилац чије је потраживање обезбеђено залогом или хипотеком може се намирити само из оптерећене ствари, ако је држи у рукама или ако је његово право уписано у јавној књизи.

У конкретном случају, тужиља је правни следбеник повериоца чије је потраживање обезбеђено хипотеком која је уписана у јавној књизи, што значи да она има могућност да се намири из оптерећене ствари, без обзира на протек рока застаревања потраживања прописан одредбом члана 371. Закона о облигационим односима (10 година). Овлашћење тужиље да тражи намирење њеног потраживања из вредности непокретне ствари, која је оптерећена правом залоге у њену корист (хипотека), постоји на основу одредбе члана 63. став 1. Закона о основама својинско- правних односа.

Наводи ревизије ревидента о томе да су на предметној непокретности изграђени објекти, су без утицаја на одлучивање, имајући у виду да се право на намирење потраживања тужиље односи на продају заложене непокретности и то к.п. бр. .. (стари број ..) уписане у ЛН бр. .. КО ..., а не и на објекте изграђене на тој парцели. С тим у вези, указивање ревидента на одредбе чланова 24-26. Закона о основама својинско- правних односа, који се односе на грађење на туђем земљишту и одлучивање о власништву на земљишту, односно изграђеним објектима, су такође без утицаја на одлучивање, имајући у виду да хипотека, као право залоге, представља стварно право на туђој ствари, што значи да постоји у односу на свакодобног власника непокретности на којој је заснована. Због тога ревидент неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић