Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP na koju se neosnovano ukazuje u reviziji. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom i na raspravi pred drugostepenim sudom i sve dokaze cenio pojedinačno i u međusobnom odnosu, na koje utvrđeno činjenično stanje je primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, GG iz ... kao prodavac i VV iz ..., ovde tuženi, kao kupac, zaključili su 09.10.1977. godine ugovor o kupoprodaji koji se odnosi na k.p. br. ... K.O. ..., deo njiva III klase površine 0.50.00 ha i deo njiva III klase površine 0.49.74 ha, za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 120.000,00 dinara, u kom ugovoru je navedeno da je VV platio kaparu i da mu je predata parcela. Ostatak novca predao je prodavcu prema potpisanim priznanicama. Navedeni ugovor je sačinjen u pisanoj formi i potpisan od ugovarača kao i DD i ĐĐ – svedoka, ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. Iz izveštaja Službe za katastar nepokretnosti Vrnjačka Banja broj 952-3/2017-13 od 10.01.2017. godine navedene su sve promene na spornoj katastarskoj parceli ... od osnovnog premera 1937. godine pa nadalje, gde osim GG kao vlasnika parcele nije navedeno ime VV, a da po spisku promena za 1980. godinu na rednom broju 5 izvršen je upis za k.p. br. ... sa GG kao vlasnika na EE po ugovoru o kupoprodaji Ov 117/80 od 12.02.1979. godine, a po spisku promena za 1998. godinu na rednom broju 25 izvršen je upis za k.p. br. ... sa EE na BB, AA i VV, sve po rešenju o nasleđu O 55/98 koje je pravnosnažno 24.03.1998. godine. Otpremnica Poljoprometa Kraljevo OOUR „...“ broj 290 od 04.05.1983. godine izdata je na ime ŽŽ iz ... za traktor „...“ ..., na otpremnici je navedeno preko „... banke“ Vrnjačka Banja i otpremnicu je kao lice koju je robu primilo potpisao VV. U ostavinskom postupku iza pokojnog ZZ iz ... koji je preminuo 1998. godine, naslednici, ovde tužilje i tuženi su izjavili da je ZZ za života izvršio raspodelu svoje imovine putem ugovora o poklonu, što nije bilo sporno među strankama. Rešenjem Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji O 55/98 od 24.03.1998. godine za naslednike pokojne EE iz ..., na zaostavštini koju čini k.p. br. 552, 480, 487/1 i 867/1, sve K.O. ... i k.p. br. ... K.O. ... i traktor „...“ ..., oglašeni su na po 1/3 ćerke AA, BB i sin VV. Navedeno je da je pokojna EE k.p. br. 552, 480 i 487/1 i traktor stekla nasleđem od sestre ŽŽ iz ... koja je preminula 1990. godine, na osnovu rešenja Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji O 111/90 od 24.09.1990. godine, koje je priloženo spisima O 55/98 kao dokaz šta je sve sačinjavalo zaostavštinu pokojne EE. Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu, Sudske jedinice u Vrnjačkoj Banji R1 45/11 od 20.07.2011. godine, prekinut je postupak fizičke deobe između predlagača AA iz ... i BB iz ... protiv protivnika predlagača VV iz ... i upućene su na parnicu predlagači da pred nadležnim sudom kao tužioci protiv protivnika predlagača, kao tuženog, dokažu da k.p. br. ... K.O. ..., k.p. br. ... KO ... i traktor „...“ ..., predstavljaju zajedničku imovinu. Pravnosnažno je u ranijem toku ove parnice odbijen protivtužbeni zahtev tuženog da se prema tužiljama utvrdi da je tuženi po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici sa svojim roditeljima vlasnik k.p. br. ... K.O. ... i usvojen tužbeni zahtev tužilja prema tuženom kojim je utvrđeno da k.p. br. ... K.O. ... predstavlja zajedničku imovinu stranaka, dok je u preostalom delu koji se odnosi na k.p. br. ... K.O. ... i traktor po tužbenom i po protivtužbenom zahtevu presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje. Iz iskaza tužilja utvrđeno je da je navedena parcela ... K.O. ... kupljena u vreme kada su u zajednici živeli roditelji stranaka i tuženi, da je tuženi bio zaposlen i da su se roditelji bavili poljoprivrednom proizvodnjom, a da je traktor kupljen u vreme kada su roditelji i tuženi par godina živeli kod tetke po majci stranaka ŽŽ u ..., koji traktor je kupljen na ŽŽ ime, a nakon njene smrti traktor i parcele od ŽŽ je nasledila majka stranaka. Očeva imovina pripala je tuženom, a želja majke je bila da svo troje dece, i tužilje i tuženi, naslede njenu imovinu, zbog čega su se tužilje prihvatile nasleđa na majčinoj zaostavštini. Tuženi nije osporavao u ostavinskom postupku ove navode. Tuženi je tvrdio da je i za parcelu i za traktor novac izdvojio on.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev, a tužbeni zahtev tužilja odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je zakazao raspravu pred tim sudom i na osnovu sprovedenog postupka i zaključene rasprave zaključio da je pravo svojine na k.p. br. ... KO ... na osnovu ugovora o kupoprodaji overenog pred Opštinskim sudom u Vrnjačkoj Banji pod Ov 117/80 stekla majka stranaka, sada pokojna EE, a da je pravo svojine na predmetnom traktoru po osnovu kupoprodaje stekla sada pokojna ŽŽ i da ovo pravo od nje nasledila sada pokojna EE, tako da su i navedena parcela i predmetni traktor ulazili u sastav zaostavštine pokojne EE koju su na osnovu pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji O 55/98 od 24.03.1998. godine nasledile tužilje i tuženi sa po jednom trećinom, zbog čega je usvojio kao osnovan tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se utvrdi da ove stvari predstavljaju zajedničku imovinu stranaka, a da nije osnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi po osnovu kupovine svojim sredstvima vlasnik navedenih stvari.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, dok se revizijskim navodima neosnovano ukazuje na suprotno.

Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavštinu čine sva o nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Odredbom člana 229. stav 1. Zakona o nasleđivanju, propisano je da do deobe naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom.

Tužilje su kao predlagači u postupku deobe upućene na parnicu da dokažu da sporna k.p. br. ... KO ... i traktor „...“ ... predstavljaju zajedničku imovinu stranaka – kao učesnika u tom vanparničnom postupku, odnosno imovinu majke koju su stranke nasledile na jednake delove, a ne posebnu imovinu tuženog. Suprotno revizijskim navodima, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporna katastarska parcela broj ... KO ... po osnovu kupoprodajnog ugovora sa vlasnikom iste postala imovina majke stranaka, a da je traktor „...“ ... ona stekla nasleđem od sestre, na čije ime je traktor kupljen. Tuženi-protivtužilac nije dokazao svoje tvrdnje da je on kupac predmetnog traktora, nije pružio ni pismene dokaze da je kupio i platio navedeni traktor, jer je utvrđeno da je sporni traktor kupljen na ime tetke tuženog po osnovu beneficiranih uslova zbog posedovanja poljoprivrednog gazdinstva, koji je po njenoj smrti nasledila majka stranaka. Takođe nije dokazao ni da je postao vlasnik sporne parcele br. ... KO ..., iako je imao zaključen pismeni ugovor koji nije overen u sudu, a za koji je drugostepeni sud, suprotno navodima revizije, pravilno našao da ne ispunjava uslove za konvalidaciju kod postojanja punovažnog i izvršenog ugovora pokojne EE sa GG koji se u zemljišnim knjigama vodio kao vlasnik sporne parcele i na kome su potpisi ugovarača overeni u sudu, na osnovu koga se pok. EE i uknjižila kao vlasnik parcele. Zbog toga su bez uticaja navodi tuženog da je on umesto pok. EE isplaćivao kupoprodajnu cenu, koje tvrdnje takođe nije dokazao, odnosno nije priložio nijedan dokaz da je lično platio cenu za spornu parcelu po ugovoru Ov 117/80 od 12.02.1979. godine, a kod takvog utvrđenja priložene priznanice po osnovu ugovora iz 1977. godine, koje su glasile na njegovo ime i koje su datuma pre zaključenja navedenog ugovora, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj parnici, već se eventualno mogu odnositi na odnos tuženog - protivtužioca i II. Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da sud nije uzeo u obzir da je tuženi stekao navedeno održajem, s obzirom da njegov tužbeni zahtev nije ni postavljen tako, odnosno sud nije vezan pravnim osnovom, ali jeste vezan činjeničnopravnim navodima tužbe, a tuženi nije na održaju zasnovao svoje pravo. Neosnovani su navodi revidenta kojima se ukazuje na mogućnost konvalidacije pismenog neoverenog ugovora o prodaji nepokretnosti, pre svega zbog postojanja punovažnog i izvršenog ugovora još od 1980. godine koji za predmet ima istu nepokretnost, a takođe su i neosnovani navodi kojima se ukazuje da ugovor koji je zaključen između majke stranaka, pokojne EE i GG predstavlja prividan ugovor, jer za takve svoje tvrdnje tuženi nije pružio dokaze, s obzirom da taj ugovor ispunjava sve uslove potrebne za sticanje prava svojine, isti je potpisan, overen u sudu, izvršen u potpunosti, a u zemljišnim knjigama izvršena i promena vlasništva sa ranijeg vlasnika GG na pokojnu EE. S obzirom na izneto, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o reviziji posebno imao u vidu da je formulacija tužbenog zahteva kojom se traži utvrđivanje „zajedničke imovine“ stranaka posledica naloga vanparničnog suda koji ih je uputio na ovaj parnični postupak, jer u postupku deobe sud odlučuje o deobi „zajedničke imovine“, pa ako je među zajedničarima sporno da je predmet deobe zajednička imovina (jer neko od učesnika smatra da je njegova posebna imovina), sud će prekinuti postupak i uputiti (uvek) predlagača da pokrene parnicu, saglasno članu 150. Zakona o vanparničnom postupku. Dakle, termin „zajednička imovina stranaka“ u izreci pobijane presude treba shvatiti u njegovom značenju iz vanparničnog postupka, što uostalom, među strankama i nije sporno. Radi se, dakle, o imovini majke stranaka na kojoj su oni oglašeni naslednicima, pa su zato kao zajedničari i pokrenuli vanparnični postupak deobe. Kako je tuženi, kao protivnik predlagača, tvrdio da je u pitanju njegova posebna imovina, a ne zajednička imovina koju su stranke nasledile od majke, došlo je do ove parnice.

Na osnovu navedenog, primenom odredbe člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić