Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку у вези члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни других битних повреда одредаба парничног поступка због којих се овај ванредни правни лек може изјавити у смислу члана 407. став 1. ЗПП на коју се неосновано указује у ревизији. Неосновани су наводи ревизије да је у другостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 8. Закона о парничном поступку, јер је другостепени суд имао у виду све околности конкретног случаја и чињенично стање које је утврђено у поступку пред првостепеним судом и на расправи пред другостепеним судом и све доказе ценио појединачно и у међусобном односу, на које утврђено чињенично стање је применио материјално право.

Према утврђеном чињеничном стању, ГГ из ... као продавац и ВВ из ..., овде тужени, као купац, закључили су 09.10.1977. године уговор о купопродаји који се односи на к.п. бр. ... К.О. ..., део њива III класе површине 0.50.00 ха и део њива III класе површине 0.49.74 ха, за уговорену купопродајну цену од 120.000,00 динара, у ком уговору је наведено да је ВВ платио капару и да му је предата парцела. Остатак новца предао је продавцу према потписаним признаницама. Наведени уговор је сачињен у писаној форми и потписан од уговарача као и ДД и ЂЂ – сведока, али потписи уговарача нису оверени од стране суда. Из извештаја Службе за катастар непокретности Врњачка Бања број 952-3/2017-13 од 10.01.2017. године наведене су све промене на спорној катастарској парцели ... од основног премера 1937. године па надаље, где осим ГГ као власника парцеле није наведено име ВВ, а да по списку промена за 1980. годину на редном броју 5 извршен је упис за к.п. бр. ... са ГГ као власника на ЕЕ по уговору о купопродаји Ов 117/80 од 12.02.1979. године, а по списку промена за 1998. годину на редном броју 25 извршен је упис за к.п. бр. ... са ЕЕ на ББ, АА и ВВ, све по решењу о наслеђу О 55/98 које је правноснажно 24.03.1998. године. Отпремница Пољопромета Краљево ООУР „...“ број 290 од 04.05.1983. године издата је на име ЖЖ из ... за трактор „...“ ..., на отпремници је наведено преко „... банке“ Врњачка Бања и отпремницу је као лице коју је робу примило потписао ВВ. У оставинском поступку иза покојног ЗЗ из ... који је преминуо 1998. године, наследници, овде тужиље и тужени су изјавили да је ЗЗ за живота извршио расподелу своје имовине путем уговора о поклону, што није било спорно међу странкама. Решењем Општинског суда у Врњачкој Бањи О 55/98 од 24.03.1998. године за наследнике покојне ЕЕ из ..., на заоставштини коју чини к.п. бр. 552, 480, 487/1 и 867/1, све К.О. ... и к.п. бр. ... К.О. ... и трактор „...“ ..., оглашени су на по 1/3 ћерке АА, ББ и син ВВ. Наведено је да је покојна ЕЕ к.п. бр. 552, 480 и 487/1 и трактор стекла наслеђем од сестре ЖЖ из ... која је преминула 1990. године, на основу решења Општинског суда у Врњачкој Бањи О 111/90 од 24.09.1990. године, које је приложено списима О 55/98 као доказ шта је све сачињавало заоставштину покојне ЕЕ. Решењем Основног суда у Краљеву, Судске јединице у Врњачкој Бањи Р1 45/11 од 20.07.2011. године, прекинут је поступак физичке деобе између предлагача АА из ... и ББ из ... против противника предлагача ВВ из ... и упућене су на парницу предлагачи да пред надлежним судом као тужиоци против противника предлагача, као туженог, докажу да к.п. бр. ... К.О. ..., к.п. бр. ... КО ... и трактор „...“ ..., представљају заједничку имовину. Правноснажно је у ранијем току ове парнице одбијен противтужбени захтев туженог да се према тужиљама утврди да је тужени по основу стицања у породичној заједници са својим родитељима власник к.п. бр. ... К.О. ... и усвојен тужбени захтев тужиља према туженом којим је утврђено да к.п. бр. ... К.О. ... представља заједничку имовину странака, док је у преосталом делу који се односи на к.п. бр. ... К.О. ... и трактор по тужбеном и по противтужбеном захтеву пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење. Из исказа тужиља утврђено је да је наведена парцела ... К.О. ... купљена у време када су у заједници живели родитељи странака и тужени, да је тужени био запослен и да су се родитељи бавили пољопривредном производњом, а да је трактор купљен у време када су родитељи и тужени пар година живели код тетке по мајци странака ЖЖ у ..., који трактор је купљен на ЖЖ име, а након њене смрти трактор и парцеле од ЖЖ је наследила мајка странака. Очева имовина припала је туженом, а жеља мајке је била да сво троје деце, и тужиље и тужени, наследе њену имовину, због чега су се тужиље прихватиле наслеђа на мајчиној заоставштини. Тужени није оспоравао у оставинском поступку ове наводе. Тужени је тврдио да је и за парцелу и за трактор новац издвојио он.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио противтужбени захтев, а тужбени захтев тужиља одбио као неоснован.

Другостепени суд је заказао расправу пред тим судом и на основу спроведеног поступка и закључене расправе закључио да је право својине на к.п. бр. ... КО ... на основу уговора о купопродаји овереног пред Општинским судом у Врњачкој Бањи под Ов 117/80 стекла мајка странака, сада покојна ЕЕ, а да је право својине на предметном трактору по основу купопродаје стекла сада покојна ЖЖ и да ово право од ње наследила сада покојна ЕЕ, тако да су и наведена парцела и предметни трактор улазили у састав заоставштине покојне ЕЕ коју су на основу правноснажног решења Општинског суда у Врњачкој Бањи О 55/98 од 24.03.1998. године наследиле тужиље и тужени са по једном трећином, због чега је усвојио као основан тужбени захтев тужиља којим су тражиле да се утврди да ове ствари представљају заједничку имовину странака, а да није основан противтужбени захтев туженог којим је тражио да се утврди да је тужени по основу куповине својим средствима власник наведених ствари.

По оцени Врховног касационог суда, правилно је другостепени суд применио материјално право доносећи побијану одлуку, док се ревизијским наводима неосновано указује на супротно.

Одредбом члана 1. став 2. Закона о наслеђивању прописано је да заоставштину чине сва о наслеђивању подобна права која су оставиоцу припадала у тренутку смрти. Одредбом члана 229. став 1. Закона о наслеђивању, прописано је да до деобе наследници заједнички управљају и располажу наследством.

Тужиље су као предлагачи у поступку деобе упућене на парницу да докажу да спорна к.п. бр. ... КО ... и трактор „...“ ... представљају заједничку имовину странака – као учесника у том ванпарничном поступку, односно имовину мајке коју су странке наследиле на једнаке делове, а не посебну имовину туженог. Супротно ревизијским наводима, правилан је закључак другостепеног суда да је спорна катастарска парцела број ... КО ... по основу купопродајног уговора са власником исте постала имовина мајке странака, а да је трактор „...“ ... она стекла наслеђем од сестре, на чије име је трактор купљен. Тужени-противтужилац није доказао своје тврдње да је он купац предметног трактора, није пружио ни писмене доказе да је купио и платио наведени трактор, јер је утврђено да је спорни трактор купљен на име тетке туженог по основу бенефицираних услова због поседовања пољопривредног газдинства, који је по њеној смрти наследила мајка странака. Такође није доказао ни да је постао власник спорне парцеле бр. ... КО ..., иако је имао закључен писмени уговор који није оверен у суду, а за који је другостепени суд, супротно наводима ревизије, правилно нашао да не испуњава услове за конвалидацију код постојања пуноважног и извршеног уговора покојне ЕЕ са ГГ који се у земљишним књигама водио као власник спорне парцеле и на коме су потписи уговарача оверени у суду, на основу кога се пок. ЕЕ и укњижила као власник парцеле. Због тога су без утицаја наводи туженог да је он уместо пок. ЕЕ исплаћивао купопродајну цену, које тврдње такође није доказао, односно није приложио ниједан доказ да је лично платио цену за спорну парцелу по уговору Ов 117/80 од 12.02.1979. године, а код таквог утврђења приложене признанице по основу уговора из 1977. године, које су гласиле на његово име и које су датума пре закључења наведеног уговора, нису од утицаја на другачију одлуку у овој парници, већ се евентуално могу односити на однос туженог - противтужиоца и ИИ. Неосновани су наводи ревизије којима се указује да суд није узео у обзир да је тужени стекао наведено одржајем, с обзиром да његов тужбени захтев није ни постављен тако, односно суд није везан правним основом, али јесте везан чињеничноправним наводима тужбе, а тужени није на одржају засновао своје право. Неосновани су наводи ревидента којима се указује на могућност конвалидације писменог неовереног уговора о продаји непокретности, пре свега због постојања пуноважног и извршеног уговора још од 1980. године који за предмет има исту непокретност, а такође су и неосновани наводи којима се указује да уговор који је закључен између мајке странака, покојне ЕЕ и ГГ представља привидан уговор, јер за такве своје тврдње тужени није пружио доказе, с обзиром да тај уговор испуњава све услове потребне за стицање права својине, исти је потписан, оверен у суду, извршен у потпуности, а у земљишним књигама извршена и промена власништва са ранијег власника ГГ на покојну ЕЕ. С обзиром на изнето, неосновани су ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о ревизији посебно имао у виду да је формулација тужбеног захтева којом се тражи утврђивање „заједничке имовине“ странака последица налога ванпарничног суда који их је упутио на овај парнични поступак, јер у поступку деобе суд одлучује о деоби „заједничке имовине“, па ако је међу заједничарима спорно да је предмет деобе заједничка имовина (јер неко од учесника сматра да је његова посебна имовина), суд ће прекинути поступак и упутити (увек) предлагача да покрене парницу, сагласно члану 150. Закона о ванпарничном поступку. Дакле, термин „заједничка имовина странака“ у изреци побијане пресуде треба схватити у његовом значењу из ванпарничног поступка, што уосталом, међу странкама и није спорно. Ради се, дакле, о имовини мајке странака на којој су они оглашени наследницима, па су зато као заједничари и покренули ванпарнични поступак деобе. Како је тужени, као противник предлагача, тврдио да је у питању његова посебна имовина, а не заједничка имовина коју су странке наследиле од мајке, дошло је до ове парнице.

На основу наведеног, применом одредбе члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић