Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Igor Prlja, Nebojša Žilović i Viktor Prlja, advokati iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Blagomir Popović, advokat iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Lukić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7406/18 od 08.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7406/18 od 08.03.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7406/18 od 08.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19152/17 od 11.07.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su tuženi po osnovu nasleđa iza smrti ĐĐ, umrlog ...2016. godine u ..., vlasnici i to BB ½ idealnog dela, VV ¼ idealnog dela, GG 1/8 idealnog dela i DD 1/8 idealnog dela bespravno podignute zidane garaže, pov. 30 m2, koja se nalazi na kat. parc. broj .., upisanoj u list nepokretnosti .. KO ..., ul. ... broj .. u ..., za koju je pok. ĐĐ pokrenuo postupak legalizacije broj .., koji se vodi kod Službe za poslove legalizacije Gradske uprave u Beogradu. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka i to prvotuženoj iznos od 34.500,00 dinara, a drugotuženoj, trećetuženom i četvrtotuženoj solidarno iznos od 60.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7406/18 od 08.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19152/17 od 11.07.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odluči primenom člana 404. ZPP, zbog potrebe novog tumačenja prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stav 2. ovog člana zakona, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su tuženi po osnovu nasleđa iza smrti ĐĐ suvlasnici nepokretnosti bliže opisane u izreci prvostepene presude, zbog nedostatka aktivne legitimacije. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, na koje se tužilja u reviziji poziva. Podnetom revizijom tužilja ukazuje na presudu Vrhovnoh kasacionog suda Rev.402/2016, s tim da je priložena samo prva strana te presude bez obrazloženja, pa se ne može utvrditi da li je doneta u istoj ili bitno istovetnoj činjenično-prvnoj situaciji i ocenilo ima li mesta ujednačavanju sudske prakse. Stoga, nema potrebe za novim tumačenjem prava jer se zakonske odredbe na koje se tužilja poziva u reviziji ne odnose na spor u kojem tužilja traži utvrđenje prava svojine tuženih po osnovu nasleđa. Odredba člana 225. Zakona o nasleđivanju daje pravo poveriocu da traži odvajanje zaostavštine od imovine naslednika a član 226. i 227 istog zakona uređuju posledice odvajanja zaostavštine od imovine nslednika, a član 96.stav 3. Zakona o vanparničnom postupku propisuje pravo poverioca da zahteva od suda da donese odluku o popisu i proceni imvine umrlog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/124), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici, radi utvrđenja prava vlasništva na nepokretnosti, podneta je 15.01.2017. godine, a vrednost predmeta spora ozačena u tužbi je 4.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to znači da revizija tužilje nije dozvoljena, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić