Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији су пуномоћници Игор Прља, Небојша Жиловић и Виктор Прља, адвокати из ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Благомир Поповић, адвокат из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., чији је заједнички пуномоћник Милан Лукић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7406/18 од 08.03.2019. године, у седници већа одржаној 17.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7406/18 од 08.03.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7406/18 од 08.03.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 19152/17 од 11.07.2018. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се утврди да су тужени по основу наслеђа иза смрти ЂЂ, умрлог ...2016. године у ..., власници и то ББ ½ идеалног дела, ВВ ¼ идеалног дела, ГГ 1/8 идеалног дела и ДД 1/8 идеалног дела бесправно подигнуте зидане гараже, пов. 30 м2, која се налази на кат. парц. број .., уписаној у лист непокретности .. КО ..., ул. ... број .. у ..., за коју је пок. ЂЂ покренуо поступак легализације број .., који се води код Службе за послове легализације Градске управе у Београду. Ставом другим изреке обавезана је тужиља да туженима накнади трошкове парничног поступка и то првотуженој износ од 34.500,00 динара, а друготуженој, трећетуженом и четвртотуженој солидарно износ од 60.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7406/18 од 08.03.2019. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П 19152/17 од 11.07.2018. године. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о истој одлучи применом члана 404. ЗПП, због потребе новог тумачења права.

По оцени Врховног касационог суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку. („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14 у даљем тексту: ЗПП) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према одредби став 2. овог члана закона, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се утврди да су тужени по основу наслеђа иза смрти ЂЂ сувласници непокретности ближе описане у изреци првостепене пресуде, због недостатка активне легитимације. Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер не постоји потреба за новим тумачењем права, на које се тужиља у ревизији позива. Поднетом ревизијом тужиља указује на пресуду Врховнох касационог суда Рев.402/2016, с тим да је приложена само прва страна те пресуде без образложења, па се не може утврдити да ли је донета у истој или битно истоветној чињенично-првној ситуацији и оценило има ли места уједначавању судске праксе. Стога, нема потребе за новим тумачењем права јер се законске одредбе на које се тужиља позива у ревизији не односе на спор у којем тужиља тражи утврђење права својине тужених по основу наслеђа. Одредба члана 225. Закона о наслеђивању даје право повериоцу да тражи одвајање заоставштине од имовине наследника а члан 226. и 227 истог закона уређују последице одвајања заоставштине од имовине нследника, а члан 96.став 3. Закона о ванпарничном поступку прописује право повериоца да захтева од суда да донесе одлуку о попису и процени имвине умрлог.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке решења.

Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/124), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници, ради утврђења права власништва на непокретности, поднета је 15.01.2017. године, а вредност предмета спора озачена у тужби је 4.000,00 динара.

Како вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра у динарској противвредности за изјављивање ревизије прописан чланом 403. став 3. ЗПП, то значи да ревизија тужиље није дозвољена, због чега је одлучено као у ставу другом изреке, на основу одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић